Obiđite muzeje u Stokholmu
Kada se sticajem okolnosti u kratkom vremenu u pop kulturi podudari nekoliko naizgled nepovezanih stvari, dobar je znak da o tome treba ponešto zabeležiti, pokušati povezati ih u logičku celinu.
Vremenska podudarnost studijske posete grupe domaćih kreativaca u organizaciji Švedskog instituta i UK Parobrod, Umei – EU prestonici kulture i Stokholmu - bonus. Da li zapravo poznajete bilo koga od prijatelja koji bi se na primer umesto Barselone, Amsterdama ili Berlina, kada je reč o višegodišnjem trendu takozvanog letnjeg city break turizma, zaputio u Kopenhagen, Hamburg ili Stokholm.
Ne, jer to je put kojim se definitivno ređe ide, pogotovo ako apstrahujemo još tradicionalnije odrednice: Peštu i Prag, Pariz i Rim. A zapravo glavni grad Švedske je najlogičniji izbor ako uvažavamo da su na svetskom nivou dve najznačajnija lifestyle brenda poslednje decenije, H&M i Ikea.
Sociološki i antopološki odgovor između ostalog nalazi se u poimanju muzeja kao osnovne infrastrukture neformalnog obrazovanja, ali i kao bazične poluge kreativne industrije. Drugo ime za taj zbir kvalifikacija je Đurgarden, ostrvo u Stokholmskom arhipelagu, prirodni rezervat u centru grada, slično i samo u tome slično našem Ratnom ostrvu.
Još od 16. veka kada je kralj Johan Treći naselio irvase i losove, ostrvo se razvija kao prostor rekreativnog sadržaja sve do današnjih dana kada ga je prošle godine posetilo preko 16 miliona posetilaca, po čemu je drugi muzejski kompleks u Evropi! Na njemu se nalazi 21 kulturno-istorijska referenca, od muzeja do zabavnog parka, jahting marine, skandinavskog zoološkog vrta, suvih brodogradilišnih dokova i najstarije linije tramvaja.
Institucije koje je vredno istaknuti
Pre svih ono što je u Njujorku Metropolitan, a u Londonu Britanski muzej, ovde je Nordiska, istorijski kulturni kontent ali kroz prizmu etnografskog i muzeja i primenjene umetnosti. Podstaknut svojom katedralnom arhitekturom, daje odgovor na pitanje s početka, kako se nacija od samo 10 miliona učinila ekvivalentnom u pop-kulturnom uticaju kao da ih je 100 miliona.
Istovremeno bez namere da zadre u bilo čiju profesionalnu sujetu, nama postavlja pitanje. Kada bi beogradski, sopstvenim kolekcijama nedovoljni ali kreativnošću vitalni Etnografski i muzej Primenjene umetnosti, baš kao i nepregledni nedostupni depoi spomenutog Muzeja istorije Jugoslavije, bili departmani u na primer monumentalnoj zgradi direkcije Železnica na uglu Nemanjine i Sarajevske.
Da li bi taj novi nacionalni muzej, savremenim interaktivnim izlagačkim konceptom, bio samoodrživ računajući na desetine posetilaca kako onih koji pohode Titov grob, tako i svih onih iz "Noći muzeja".
Drugi je Skansen, koji je postao etimološki sinonim za sve etno-parkove po svetu nalik našem Sirogojnu, a koji datira čak iz 1891…
Treći je svetski najčuveniji pomorski muzej sa samo jednim eksponatom, prezerviranom drvenom ratnom krstaricom "Vasa" iz 17. veka, izvađenom tokom treće decenije poslednje decenije 20. veka sa dna Stokholmskog arhipelaga, izloženom u 90 odsto originalnom izdanju.
Četvrti, muzej posvećen, uz Bitlse definitivno najvećem muzičkom pop fenomenu epohe 70-ih i 80-ih, grupi Abba. I na koncu tzv. Spiritmusem iz 2012, koji je u tekućoj 2014. već nominovan za nagradu "Najbolji evropski muzej". Nastao nakon privatizacije Absolut votke, sa preko 800 umetničkih predmeta od Endi Vorhola do Damjana Hirsta, fenomenološki se bavi i tradicionalnom skandinavskom povezanošću sa običajem - lošom navikom konzumacije alkohola (usled devet meseci kratke obdanice).
Muzeji su ne samo konceptom nego i otvorenošću prilagođeni običnom čoveku, novom neuštogljenom posetiocu, a njihova samoodrživost ali i izazovni novi posao za mlade umetnike kroz prostor muzejske prodavnice, nešto na šta je naša sredina alergična. Jer kako - nikako kafana ili svadba u muzeju. A u Švedskoj može, i bilo bi super kada bi donosioci odluka (decision makeri) u agendu službenih proputovanja uvrstili i Đurgarden - know how umesto isključivo robnih kuća spomenutih brendova.
