Neobično ostrvo Man - država za sebe 
Ukoliko bismo je merili tradicijom parlamentarizma, jedna od najstarijih demokratija na svetu "pluta" više od 1.000 godina na Ostrvu Man (Isle of Man) usred Irskog mora čije vode zapljuskuju Irsku, Škotsku, Englesku, Vels. Međutim, zemlja na ovoj četvoromeđi nije ni Irska, ni Škotska, Engleska, niti Vels. Samosvojna je u svakom pogledu, od himne, preko grba na kojem su tri noge, do mačaka koje nemaju repove.
Ukotvljena je usred imperije, a nije deo Velike Britanije. Britanska kraljica je protokolarno "samo" gospodarica Ostrva Man. Govori se engleski, OK, ali ostrvo ima i svoj jezik. Plaća se funtama OK, ali i manskom valutom. OK, tu su i četiri sorte domaćeg piva okels.
Svakojakih je ovde, Kineza, Iraca, Poljaka, osim zemljaka. Srbadiju nismo sreli među osamdesetak hiljada ostrvljana, od kojih više od jedne trećine živi u glavnom gradu Daglasu.
Velika razlika u novou mora između plime i oseke jeste i veliki rizik da se brodovi nasukaju. Brdolomnicima je na steni ispred luke podignuto utočište. Ovde mogu da se okrepe.
Procvatu turizma doprinelo je podizanje šetališta duž same obale, između mora do beskraja i viktorijanstva kojim odišu fasade na drugoj strani. Promenadni korak usporava život ne samo na šetalištu.
Ostrvo drži takav ritam i atrakcijama iz davnina: tramvajem na konjsku vuču i vozom na ugalj. Blagajna se otvara pola sata pre piska lokomotive koja putnicima povremeno zagaravi pogled na zeleno. Zašto da ne, zato se i kačimo. Prozor se spušta i podiže kaišem s rupicama kao na opasaču za pantalone.
Muzeji su svetski, koreni su keltski. Potom su došli Vikinzi. Osvajači su dobili posebno mesto u muzeju. Dočarani se i počeci turizma, kraj 19. veka, tada je već tada uzeo zamajac. Posustalo se jedino u godinama svetskih ratova.
Pošto su prognani sa drugih drumova zbog bučnih mašina i najbržih brzina, motociklisti sa bližih i daljih meridijana pritiskaju gas do daske na dobrim putevima ovog ostrva.
Okupi se tako i desetak hiljada gostiju na dvotočkašima. U danu uoči starta za Veliku nagradu, kada su novi gosti hotela Adelfi načičkali svoje mašine u dvorištu, pozdravili smo se s mladim hotelijerom i njegovom suprugom, iako su nam bili izuzetno naklonjeni domaćini. Inače su Kinezi.
Mačka bez repaPrve tri mačke, koje smo videli u Daglasu, bile su repate (?!). Tek četvrta mačka nije imala rep, ni repić i nismo mi nju našli već ona nas pošto smo pristigli u Port Erin. Onim vozom, klaj-klaj, na parnu vuču. |
Odleteli smo s dragog nam ostrva zbog motociklista jer nismo taj soj zanesenjaka. Prethodne večeri smo natrčali na njih sasvim slučajno u pabu u kojem su se natpevavali bučnije od svojih motora. Lokal žestoke atmosfere drži Irkinja Kerolajn nepune dve decenije.
Susrete s Kinezima i Ircima obogatili su Poljaci. Drže kuhinju i hranu gde se hrana može poneti ili s nogu kusati. Privukao nas je naziv So i biber, nada da je gazda možda Srbin, jer takva firma postoji i u Beogradu, ali nije bilo tako. Mladu lepu Poljakinju, dok čeka naručeno, pitamo otkud ona na Manu. Došla je s momkom koji je na internetu našao konkurs, prijavio se i dobio stipendiju.
Restoran u suduNazdravili smo u restoranu pod svetionikom Nook uz kraljicu školjki na pragu festivala njenog veličanstva kvini. Pikantniji suvenir sa manske sofre bila je ovca sa četiri roga, loton u restoranu Creek. Naravno, po meri gurmana sa juga Srbije. Dopili smo se u Kući pravde u Daglasu. Nekadašnja zgrada suda danas je elitni restoran s kafeom i barom, ali pod imenom kao nekada Kuća pravde. Gozbu smo zaokružili desertom, pogledom na "svadbenu tortu", kako domoroci zovu zgradu parlamenta. |
