Kada ste u Minhenu, posetite grafite
Minhen, rodno mesto savremenih grafita u Nemačkoj, želi da promoviše tu uličnu umetnost. Samo, da li su legalni grafiti uopšte zabavni?
Većina Nemaca Minhen uglavnom povezuje s basnoslovnim cenama iznamljivanja stanova, bundama, pudlicama i visokim društvom čiji pripadnici veselo podižu mali prst dok usnama prinose čašu šampanjca na golf-terenima.
Retki su oni koji znaju da je taj grad odigrao važnu ulogu u istoriji ulične umetnosti, piše Dojče vele. Upravo je tu u obliku savremenih grafita na zidovima i vozovima, rođen strit-art u Nemačkoj.
Godine 1985, minhenski "sprejeri" voz S4, takozvani geltendorsfki voz, pretvorili su u prvi sasvim išarani voz u zemlji. U to vreme, prvi zid u Nemačkoj, a ujedno i najduži u Evropi, odobren je za legalnu uličnu umetnost upravo u tom gradu. Kako bi Minhen što bolje prigrlio strit-art i kako bi ga ulična umetnost povezala sa njegovom istorijom, gradska uprava namerava da promoviše tu vrstu umetničkog izraza.
Više mesta za legalnu uličnu umetnost, festivali kao platforme za lokalne i međunarodne umetnike, finansijska podrška u iznosu od oko 80.000 evra i saradnja s različitim muzejima, samo su neki od planova grada.
Ali to je samo prvi korak, kaže Martin Arc, organizator turističkih obilazaka grafita po Minhenu i koautor knjige "Minhenska ulična umetnost" (Street Art München). "Grad nije uradio dovoljno za strit-art, za razliku od drugih gradova u svetu", zaključuje Arc.
"Milioni se troše na 'visoku kulturu', što samo po sebi uopšte nije loše, ali supkultura obično usput nestane iz vidokruga", dodaje Arc. Prema njegovim rečima, gradske inicijative su važne kako bi tu vrstu umetnosti dovele u dodir sa ljudima koji je obično odbacuju kao obične škrabotine.
Generalni stav prema uličnoj umetnosti postepeno postaje sve liberalniji, ali budući da je većina gradskih zidova u privatnom vlasništvu, građani moraju da dozvole da se na njima crta. Dok se gradski kulturni oci bave mišlju da se "sprejerima" na raspolaganje stavi neki stari voz, MVG smatra da "legalno iscrtani voz" neće sprečiti ilegalne grafite na nekom drugom mestu.
Za grad je povoljnija promocija strit-arta kroz obezbeđivanje više infrastrukture i prostora za legalno crtanje. I dok je trošak uklanjanja ilegalnog grafita sa jednog kvadratnog metra čak do 15 evra, za finansiranje legalnog grafita na odabranoj lokaciji potrebno je samo 10 evra (minus troškovi umetnika). Međutim, tu dolazimo do ključnog problema: strit-art, a naročito grafiti, oduvek su bili način izražavanja pripadnika supkulture. Zato je finansijska podrška i komercijalizacija ulice dijametralno suprotna njenim buntovnim i anarhističkim korenima.
