Au! Kako izgleda ovaj Azerbejdžan!
U nedrima zakavkazja leži Azerbejdžan, moderna republika od 9 miliona stanovnika čija je prestonica, ujedno najveći i najrazvijeniji grad Baku, na obali Kaspijskog mora.
Glavni grad je poznat i kao ’’Grad Vetrova’’ i datira iz 12. veka. Skriveni biser je staro jezgro grada, gde je šetajući centrom nemoguće zaobići specifičan i poseban miris začina, ne probati tradicionalni čaj i poslastice, ne osetiti azerski melos i doživeti energiju pokreta kojom zrače plesne grupe prestonice i pritom, prilikom posete tradicionalnim restoranima, oprobati ukus azerbejdžanskih jela…
Grandiozne kapije i drevne zidine istorijskog centra opstaju i danas kao što čuvaju tradiciju života azerskog naroda. Neizbežno je obići i možda najveću kulturno istorijsku znamenitost – Devojačku kulu i palatu Širvanšah.
Arhitektonska čuda grada vatre
Van zidina su moderna arhitektonska čuda podignuta kao posledica nagle idustrijalizacije i naftne revolucije. Prednost Bakua je i to što izlazi na Kaspijsko more pa je moguće opustiti se na brojnim plažama.
Predivna republička zdanja u centru grada odišu evropskim šarmom poput zgrade Vlade Azerbejdžana na najvećem centralnom trgu Azadlik, potom zdanja Nacionalne opere i baleta, Filharmonije u Bakuu, graciozne fontane na Azneft trgu… Zatim je azersku avanturu zgodno upotpuniti obilaskom najpoznatije ulice Nizami i Nizami muzeja azerske literature.
Ovo istraživanje na kapijama orijenta je najbolje nastaviti obilazeći moderni Baku koji je u konstantnoj izgradnji. Trg Nacionalne zastave, vitki neboderi ’’Kule od plamena’’, nova luka Port Baku kao i business soliteri i arhitektonska čuda poput Azerbejdžanskog kulturnog centra – Hejdar Alijev, Centralna Banka Azerbejdžana, arena ’’Crystal hall’’ u kojoj je održano takmičenje za pesmu Evrovizije 2012. samo su neke od brojnih znamenitosti prestonice…
Zašto je Azerbejdžan bogat?
Osnova razvoja Azerbejdžana je prirodno bogatstvo u nafti i zemnom gasu, a ovde se zapravo radi o jednom prirodnom fenomenu – pukotini u zemljinoj kori gde gas i ulje izviru iz zemljine utrobe i gore od pamtiveka. Na ovom mestu su još u antičkim vremenima zabeležene reči o vatri koja izbija iz zemlje, a čitav pentagonalni kompleks hrama je podignut u 17.veku u znak divlljenja i strahopoštovanja ovom prirodnom elementu.
Sumgajit - spoj soijalizma i savremenog
Preporučljivo je obići Sumgajit, treći po veličini grad u Azerbejdžanu, koji je u ovoj zemlji poznat po drevnim Karavansarajima. Veliki industrijski razvoj ovog grada su otpočeli sovjeti početkom 20 veka, dok je Azerbejdžan pripadao tertoriji nekadašnjeg SSSR-a. Danas se u Sumgajitu oseća uticaj socijalističke i savremene arhitekture ali je i prisutna izgradnja egzitičnih, orijentalnih objekata.
U samom srcu, u najlepšem parku – ’’Parku Kulture’’ nalazi se nazaobilazna statua Goluba Mira koja je ujedno i simbol ovog grada. Odmor uz azersku kafu na sumgajitskim plažama koje zapljuskuje voda Kaspijskog mora biće jedno od dragocenih sećanja sa putovanja…
Muzej letećih ćilima
Želju za orijentalnom kulturom je dovoljno zadovoljiti ponovo šetajući gradskim jezgrom koji odiše isključivo azerskom tradicijom, obilazeći ’’prodavnice letećih ćilima’’ i Muzej letećih ćilima – arhitektonsko avangardno zdanje u obliku zavijenog tepiha, ujedno ova zgrada je i novi simbol grada jer veliča kulturu ručne izrade ćilima i tepiha po čemu je Azerbejdžan poznat širom sveta.
U neposrednoj blizini je tzv. novoizgrađeni ’’Beli grad’’ , koji je podignut na mestu gde je bila skoncentrisana industrijska zona koja ja ružila izgled prestonice. Danas potpuno suprotno, novi kompleks predstavlja jedno od najelitnijih mesta u Bakuu.
Za ljubitelje različitih spotrskih disciplina na raspolaganju je i poseta novom Sportskom centru i turistički obilazak gradilišta Olimpijskog stadiona, za koje se narod zemlje vatre nada da će ugostiti posetioce na Olimpijadi 2020. Za dame je neizostavan šoping u Park Bulvaru i drugim tržnim centrima.
