CG otvara YU podmornice za turiste
Ako ovog leta budete boravili u Crnoj Gori posetite Tivet jer ćete tamo imati retku priliku da uđete u unutrašnjost velike podmornice P-821 "Heroj" koja je nekada pripadala Jugoslovenskoj Ratnoj mornarici.
Podmornica će za turiste biti spremna za oko 20 dana, a smeštena je u Porto Montenegru u Tivtu. Ekipa podgoričkih "Vijesti" imala je priliku da među prvima zaviri u još nedovršenu unutrašnjost podmornice "Heroj" u koju je instalirano preko 90 odsto opreme i uređaja koji su se u njoj nalazili za vreme njene operativne upotrebe od 1968. do 1991. godine.
Crnogorci se nadaju da će za sledeće leto spremiti još jednu - malu diverzantsku podmornicu P-912 "Una", koju nema niko u regionu. Tivat je jedan od retkih gradova koji može da pokaže ovakve eksponate. Najbliža slična atrakcija je podmornica P-913 "Soča" u Muzeju vojaške zgodovine u Pivki u Sloveniji, a sledeća tek u Milanu u Italiji, gde je izložena italijanska podmornica klase "Totti", slične veličine kakav je i "Heroj".
Kustos Zbirke pomorskog nasleđa u Porto Montenegro, Dražen Jovanović, proteklih meseci je sa nekolicinom bivših jugoslovenskih podmorničara predvođenim poslednjim komandantom 88. Flotile podmornica i bivšim komandantom Mornarice VCG, kapetanom bojnog broda Rajkom Bulatovićem, uložio velike napore da se "Heroj" pripremi za posetioce.
To je bio veliki i skup poduhvat u kome su osim podmorničara, učestvovali i nekadašnji radnici tivatskog Arsenala, kompanija Porto Montenegro i Ministarstvo odbrane Crne Gore u čijem je podmornica i dalje vlasništvu.
U "Heroja", koji je do skoro bio samo olupina, instalirano je skoro 90 odsto nekadašnje opreme i uređaja. U jednu od torpednih cevi uskoro će radi opšteg utiska, biti vraćen i jedan torpedo, a na prostoru ispred podmornice, izložiće se torpedo i morske mine koje je ona koristila dok je bila u upotrebi JRM.
Strmim privremenim stepenicama (koje će zameniti mnogo komformnija i šira drvena platforma) penje se do trupa podmornice, izrezanog velikog otvora – vrata kroz koja će ubuduće ulaziti turisti. Ista takva vrata su u specijalnom čeliku tzv. čvrstog trupa podmornice "Heroj" debelom 28 milimetara, napravljena i na krmenom delu gde će posetioci izlaziti iz podmornice pošto prošetaju kroz njenu skučenu i raznovrsnim uređajima i opremom nabijenu unutrašnjost.
Ručak na torpedu
Unutra mogu videti sve – četiri torpedne cijevi kalibra 533 mm na pramcu, takozvanu centralu – odnosno prostor iz koga se rukovodilo podmornicom, kormilarsku stanicu sa kormilom pravca i dubine, glavnu razvodnu sklopku, borbene stanice poslužioca PEL-a i PEG-a, analizator zvučnog snopa, radio-kabinu, mašinski prostor sa dva velika "majbah" dizel-agregata i elektromotorni prostor prema krmi gde je smešten glavni električni pogonski motor "Heroj", a odmah iza njega i jedina WC šolja na celom brodu.
Tuš-kabine nema, kao ni posebno odvojene kuhinje, a o nivou "luksuza" na brodu najbolje svedoči podatak da je jedini koji je imao kakvu-takvu ličnu kabinu na podmornici, bio njen komandant. Njegova kabina uz levi bok broda u centrali, dovoljna je tek toliko da se u nju nagura jedan ležaj sa nekoliko fijoka pod njim.
Ostalih 27 podmorničara koji su činili posadu "Heroja" nisu mogli imati ni to, već su po sistemu takozvanih toplih kreveta, međusobno se po dvojica, smenjivali u jednom od ukupno desetak sličnih skromnih sklopivih ležajeva koji su razbacani svuda po unutrašnjosti gde se moglo naći mesta – sa strane torpednih cevi, iznad motora...
Umesto stola za ručavanje, posada "Heroja" je u centrali najčešće jela na jednom od torpeda koje je tu ležalo čekajući svoj red da bude ubačeno i ispaljeno iz torpedne cevi...
Ipak, u podmornici je postojala klimatizacija, a koja će sada, uz pomoć spoljne jedinice, hladiti i turiste koji budu obilazili njenu unutrašnjost i slušali priču vodiča o tome kako je funkcionisao taj impozantni ratni brod i na njemu čak i do mesec dana bez prekida u izuzetno teškim i napornim uslovima, živela posada od 28 ljudi.
Podmornica "Heroj" duga je 50,4 metara, široka 4,7 metara i visoka 9,75 metara. Ovaj ratni brod težak 706 tona porinut je 21. avgusta 1967. godine u Brodogradilištu specijalnih objekata u Splitu gde je podmornica izgrađena po projektu inženjera Žarka Alujevića Feđe i Brodarskog instituta iz Zagreba. P-821 zvanično je uvrštena u Flotnu listu JRM na svečanosti 10. septembra 1968. godine.