Prljave tajne Mont Everesta
Ove nedelje svet slavi 60 godina od prvog uspona na Mont everest, međutim, akcenat jubileja stavljen je na ne tako lepe stvari – tone smeća koje su alpinisti godinama ostavljali iza sebe u brojnim pokušajima da se domognu famoznih vrhova.
Prizori sa padina Mont Everesta danas više nisu tako lepi kao nekada a vrh je katkad prepun đubreta.
Procenjuje se da je oko 3.500 ljudi u proteklih 60 godina uspelo u svojoj želji da dođe do vrha, tako Everest više ne predstavlja iskustvo u divljini kakvo je nekada bilo.
U toku samo jednog dana 2012. godine na vrh je dospelo čak 234 ljudi.
Eco Everest ekspedicija je 2008. godine očistila 13 tona smeća, među kojim je najviše bilo praznih boca sa kiseonikom i ljudskog izmeta. Skoro dve i po tone đubreta proglašeno je opasnim po okolinu.
Oko 240 osoba preminulo je na putu do vrha, a tela većine ostala su smrznuta na Everestu u takozvanoj zoni smrti koja se nalayi na visini od oko 800 metara.
Skoro 1.5 tona donešeno je sa planine od strane plnaninara i 15 umetnika sa Nepala, uključujući tu i ostatke helikoptera koji se srušio na planinu 1970. godine kako bi napravili 74 umetnička dela koja se prodaju po ceni od 74 do 2.400 dolara.
Deo prihoda dat je udruženju Everest Summiteers koji su sarađivali na ovom projektu i koji su bili prva grupa koja je organizovala čišćenje Everesta 2005. godine.
Nepalska vlada od svakoga ko reši da se popne na vrh Everesta traži da ostavi depozit od 4.000 dolara. Oni mogu da ostanu bez ovog depozita ukoliko sa sobom pri silasku sa planine ne ponesu i svo svoje smeće.
Stručnjaci procenjuju da na Everestu ima još 10 tona đubreta koje nastavlja da narušava izgled jednog od najunikatnijih mesta na Zemlji.
