Island: egzotika sa severa

Udaljen od evropskog kopna skoro hiljadu kilometara (najbliža kontinentalna država je Norveška), Island predstavlja egzotiku druge vrste. Smešten u Severnom Okeanu, klimatski i geografski ne podudara se ni sa jednom predstavom o Evropi koju imamo. Sa druge strane, nerazdvojivo je povezan sa nordijskim kulturnim nasleđem, koje se na ovom ostrvu razvijalo više od hiljadu godina.

Jedna od osnovnih zabluda o Islandu je da put za ovu severnu zemlju treba planirati samo leti, jer su zime nepodnošljive. A istina je da je prosečna januarska temperatura u Rejkjaviku jednaka onoj u Nju Jorku. To znači da je zimsko putovanje moguće kao i letnje, a pri tom manje košta.

Povezana sa ovom predrasudom o zimskim temperaturama je i misterija zašto je ovo ostrvo dobilo ime koje nosi (eng. Ledena zemlja), gok se prava ledena zemlja zove Grenland (eng. Zelena zemlja). Legenda kaže da je razlog ove zavrzlame u sebičnosti Vikinga koji je prvi otkrio Island, želeći da ga zadrži samo za sebe. U tome možda ima i istine, pošto je Island bio poslednja evropska država koja je naseljena, tek u devetom i desetom veku kada su došli Norvežani i Kelti.

Jedan od osnovnih razloga zašto na Island treba doći upravo zimi je što se jedino tada može videti polarna svetlost (Aurora polaris), kada se preko neba prevlače svetlosne zavese raznih boja. Mnogi koji su posetili Island kažu da su provodili mnoge noći u šetnji, nadajući se vedrom nebu i polarnoj Aurori u tom momentu.

Još neka neverovatna iskustva karakteristična za Island su vožnja snoumobilom ili džipom preko glečera, pecanje na ledu, kao i kupanje u termalnim bazenima gde je temperatura vode, koja dolazi direktno iz zemljine utrobe između 36 i 44˚ C. Zalazak u ledene, nenaseljene delove zemlje preporučljiv je samo tokom Jula i Avgusta, a pravi avanturisti odlaze i zimi uz upotrebu specijalne opreme i sa lokalnim vodičima.

Oni kojima zimska iskustva nisu među omiljenima, mogu probati veoma popularno jahanje konja, golf na mnoštvu zelenih terena, šetnji po poljima prekrivenim lavom ili rafting kroz penušave brzake.

Jedini problem sa odlaskom na Island je što on nije uvršten u ponudu domaćih turoperatera, tako da putnik namernik mora sam da se pobrine oko celokupne organizacije putovanja i vađenja vize. Iako još uvek nije član Evropske unije, za Island je potrebna šengen viza koja se vadi u ambasadi u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 54, u Novom Beogradu.

Najpovoljnije je putovati loukost letovima od Budimpešte do Berlina, i odatle do Rejkjavika. U toj varijanti cena povratnih karata uz aerodromske takse je od 500 evra, a redovni letovi dostižu ukupnu cenu i do 2000 evra.