Gradovi za dan zaljubljenih
Većina domaćih turističkih agencija u svoje aranžmane uvrstila je Budimpeštu, Beč, Veneciju, Pariz I Prag. Zato smo odlučili da vam ukratko predstavimo sve ove evropske prestonice, šta nikako ne bi smeli da propustite a I da vas uputimo na neke od aranžmana koje smo pronašli za vas.
A ako nemate novca za neko inostranstvo ili prosto želite da taj dan provedete u Srbiji ili okruženju pogledajte šta smo vam mi preporučili.
BUDIMPEŠTA
Budimpešta se nalazi na srednjem toku Dunava. Sve što se događa u Mađarskoj zapravo počinje i završava se u Budimpešti. Ali ono što svakao izdvaja Budimpeštu je pre svega izgled samog grada. Široke avenije, prekrasni parkovi i stara zdanja sa obe strane reke kao i mešavina različitih arhitektonskih stilova doprineli su da glavni grad Mađarske bude prozvan Parizom Istočne Evrope.
Nećemo vam mnogo pričati o istorijskom delu Budimpešte jer sigurno već znate priču o spajanju Pešte i Budima. Ali ono na šta vam moramo ukazati jeste kulturno istorijska vrednost samog grada.
Nikako nemojte propustiti da sa voljenom osobom posetite Nacionalnu galeriju, da razgledate Kraljevsku palatu iz 13 veka kao i katedralu Svetog Matije. Doći u Budimpeštu a ne obići njene mostove je kao da ste otišli u Pariz a niste posetili Ajfelov toranj.
Ako ste za romantične večeri sa dragom osobom onda vam svakako predlažemo da se provozate brodom ili da prošetate prelepim ulicama Starog grada.
(Pogledajte turističke aranžmane za Budimpeštu)
VENECIJA
Venecija je glavni grad istoimene italijanske pokrajine u italijanskoj regiji Veneto.
Zajedno s Padovom čini metropolu Padova-Venecija sa 1,600,000 stanovnika.
Grad je poznat po kanalima, gondolama i bogatoj istoriji. Grad je bio sedište Mletačke Republike, kada je bio poznat i kao "Dominantna" (La Dominante), "Presvetla" (Serenissima), "Kraljica Jadrana", Često ga, sa razlogom, smatraju najepšim gradom na svetu.
Posebno je zanimljivo da Venecija danas izgleda kao u vreme svog najvećeg procvata. Turisti iz celog sveta dolaze da bi videli neke od znamenitosti koje grad ljubomorno čuva. Kada posetite Veneciju nikako nemojte propustiti da odete na Trg Svetog Marka.
Trg Svetog Marka
On je glavni gradski trg u Veneciji, središnja znamenitost i sastajalište koje uvek vrvi od turista I fotografa. Stalni posetioci Trga su I golubovi koje ćete gotovo uvek zateći tamo u ogromnom broju.
Trg Svetog Marka se posebno izdvaja time što je jedan od retkih evropskih trgova koji je ceo pretvoren u pešačku zonu. Saobraćaj se odvija jedino kanalima. Već smo vam napomenuli da je on središte Venecije posebno zato jer je između ostalog tu I sedište nadbiskupije još od 19. veka. To je takođe I mesto održavanja mnogih venecijanskih festivala.
Santa Maria della Salute
Kada ste već na Trgu Svetog Marka onda obićite obavezno I Baziliku Svete Marije od Zdravlja (Basilica di Santa Maria della Salute), poznata i samo kao Salute.
Ona je slavna venecijanska crkva koja je scenografski smeštena na uski rt između kanala Grande i uvale Sv. Marka, tako da je vidljiva prilikom prilaza trgu sv. Marka. Iako ima status manje bazilike, njen dekorativni profil i lokacija je čine najviše fotografisanom crkvom u Italiji.
Do sada ste je barem upoznali u čuvenoj pesmi “Santa Marija della Salute” jednog od najvećih srpskih pesnika Laze Kostića.
Bazilika Svetog Marka
Ono što svakako krasi Veneciju I što je negde skoro postao I sinonim za ovaj italijanski grad je Bazilika Svetog Marka. To je venecijanska katedrala i najpoznatija crkva u celoj Veneciji. Pravi je primer vizantijske arhitekture u Evropi.
Nalazi se na trgu Sv. Marka u četvrti San Marko koja se spaja sa Duždevom palatom. Raskošnog je dizajna sa unutrašnjosti potpuno ispunjenom pozlaćenim vizantijskim mozaicima, statusnim simbolom mletačkog bogatstva i moći zbog kojih je i prozvana Chiesa d'Oro (Zlatna crkva).
Romantična vožnja gondolom
Ako dolazite sa dragom I voljenom osobom onda je prava šeteta ako se ne provozate jednom od kondola po Velikom kanalu. Romantična vožnja gondolom po Velikom kanalu još je i danas nezaobilazna stavka svakog ko poseti Veneciju.
Gondole su nažalost danas u manjini u poređenju sa motornim čamcima. Danas ih je oko 400 dok je nekada, tačnije 1750. godine u Veneciji bilo preko 12.000 godnola.
Muzej Peggy Guggenheim
Ako ste ljubitelj muzeja tu je I čuveni Muzej Peggy Guggenheim koji smešten u malenoj palati Venier dei Leoni na kanalu Grande i pripada muzejskoj fondaciji Guggenheim muzeja. U njemu se većinom nalazi lična kolekcija Peggy Guggenheim (1898.–1979.), bivše žene umetnika Maksa Ernsta i nećake rudarskog tajkuna Solomona R. Guggenheima, koja sadrži brojna dela moderne umetnosti.
Između ostalog, veliki broj naprednih američkih modernista i italijanskih futurista. Pored njih tu su dela kubizma ( Pikaso), nadrealizma (Dali, Magrite, Brankuzi) i apstraktnog ekspresionizma (Polok).
Kada jednom zakoračite ili zaplovite Venecijom shvatićete da raskošna prošlost ovo grada nesumnjivo govori o tome da je Venecija ne samo istorisjki već i materijalno umirući grad. Palate koje su podignute na peščanom i nesigurnom tlu, na rešetki satkanoj od balvana i drvenih stubova postepeno tonu u lagunu.
Karneval u Veneciji
Jedna od najlepših destinacija za zaljubljeni par bi svakao bio i karneval u Veneciji. Venecija svojim karnevalom pokazuje svu živost, ljubav I raskoš koju ovaj grad može da pruži.
Mnogobrojne povorke, muzičke, baletske, pozorišne i cirkuske predstave u osnovi su bogatog programa u kome možete da uživate sa voljenom osobom na ovogodišnjem Karnevalu u Veneciji koji se održava od 06. do 16. februara 2010. godine.
Pored centralnog programa pod otvorenim nebom, koji će se odvijati na Trgu svetog Marka, na mnogim pjacetama, ulicama, mostovima, posetioce će zabavljati svirači, akrobate, klovnovi i mađioničari.
Koreni ove manifestacije sežu nekoliko vekova u prošlost. To je duga tradicija nastala u naprednoj Mletačkoj Republici, poznatoj po zajemčenim ličnim slobodama i pravima građana, ali i po strogim moralnim i zakonskim ograničenjima i zabranama. Stavljanje maske značilo je – pod odrđenim uslovima – proširenje tih sloboda preko propisanih granica.
Kostimirani osiromašeni plemići usuđivali su se da s maskom na licu prose, aristokrate su se upuštale u riskantne ljubavne avanture, a obični ljudi su mogli da nakratko izađu iz svojih tegobnih života...
Precizni propisi o maskiranju i kostimiranju svedoče o širokoj rasprostranjenosti ovog običaja, mnogobrojni zapisi govore da su proizvođači maski uživali veliki ugled i imali status slikara. Najraskošniji karnevali, uz izdašnu pomoć Republike, priređivani su tokom 18. veka.
U osamdesetim godinama prošlog veka veličanstvene proslave ponovo su počele da se priređuju uz sve veće učešće gostiju i turista, kojih je prošle godine bilo gotovo milion.
(Pogledajte turističke aranžmane za Veneciju)
PRAG
Prag je glavni i najveći grad Češke Republike. Nalazi se na reci Vltavi, i ima oko 1,2 miliona stanovnika.
Prag spada u najočuvanije velike gradove Evrope, pa je danas njegovo prostano istorijsko jezgro pod zaštitom UNESKO-a. Grad je zbog svog bogatstva poznat i pod nadimkom "Zlatni Prag".
Kao kulturno i privredno središte Češke, Prag je privlačio mnoge čuvene umetnike i naučnike,: Jana Husa, Franca Kafku, Bohumila Hrabala, Volfganga Amadeusa Mocarta, Antonjina Dvoržaka, Vaclava Havela, Alberta Ajnštajna.
Jedan je od najstarijih, najvećih i najlepših gradova u srednjoj Evropi. Na svu sreću pošteđen je razaranja u Drugom svetskom ratu, pa je od danas prvorazredno turističko odredište koje biste morali barem jednom u svom životu da posetite.
Arhitektura Praga je raznovrsna. Oslikavaju arhitektonski stilovi poput: renesanse, baroko, rokoko, ampir pa sve do pravaca 20. veka secesije I kubizma.
Kroz istoriju grad je dobijao mnoge epitete: Praga totius Bohemiae domina (Prag, gospodarica Češke), Praga mater urbium (Prag, majka svih gradova), ili Praga caput regni (Prag, glava imperije - misli sa na Sveto rimsko carstvo).
Car Svetog rimskog carstva Karlo IV nazvao je Prag “zlatni grad“. Od 19. veka zovu ga i “grad stotinu tornjeva“, iako ih u gradu ima čak 550.
Glavna atrakcija je istorijski deo grada-centar. Postoji nov i stari deo grada, Staré
Mesto i Nové Mesto. Stari deo je lavirint aleja, kaldrmisanih ulica i prolaza koji vode ka Old Town skveru, Staromestské Námestí. Josefov Ghetto, i stari jevrejski kvart. Novi deo grada kontrast je starom po svojoj modernoj arhitekturi. Obuhvata čuveni Wenceslas skver.
Najveće turističke znamenitosti u Pragu danas su:
• Stari grad,
• Starogradski trg),
• Trg Sv. Vaclava - glavni trg i ulica
• Praški hrad sa Katedralom Sv. Vida iz 14. veka
• Karlov most
• Jevrejska četvrt
• Lenonov zid
• Narodni muzej.
(Pogledajte turističke aranžmane za Prag)
BLED
Naselje Bled nalazi se na severozapadu Slovenije, u podnožju Julijskih Alpa.
Prvi put Bled se spominje već 1004. godine iako postoji još od antičkih vremena.
Turisti su ovde počeli da dolaze još u 19. veku kada je otkriveno da klima i termalne vode Bledskog jezera blagotvorno deluju na zdravlje pa su se tada počeli otvarati prvi hoteli i pansioni.
Bled posetioci nudi mnoge aktivnosti tokom cele godine. Zimi, posetioci mogu uživati u skijanju na obližnjem skijalištu Straža koje je opremljeno snežnim topovima i opremom za noćno skijanje, a moguće je i klizanju u uređenoj sportskoj sali. Tokom leta posetiocii mogu, između ostalog, da uživaju u šetnji kilometrima dugim stazama uz Bledsko jezero, golfu, planinarenju i biciklizmu.
Transport, prevoz
Fijaker - fijakerom možete otići do Bledskog zamaka ili obilaziti jezero, otići do Vintgara ili Pokljuška, kroz sel Gorje, Podhom i Zasip. Možete otići čak do Begunje i Draga, Kropa ili Bohinja.
Brodići Pletna - brodićima se možete voziti po jezeru i otići do ostrva.
(Pogledajte turističke aranžmane za Bled)
BEČ
Beč je počeo kao keltsko naselje na obali Dunava i postao jedan od navažnijih rimskih baza centralne Evrope. Njegova centralna pozicija na strateškoj reci je doprinosila gradu da postane ogomno i moćno carstvo, koje je doživelo svoj vrhunac u vreme burne i žeštoke vladavine blistave Habsburske dinastije.
Krajem 19. veka zlatne godine vladavine opadaju. Okupacija nacista u Drugom svetskom ratu je ostavila ožiljke, ali Beč je preživeo sve to i opstao kao preštonica sa mešavinom italijanskog romantizma među nemačkim.
Grad umetnosti
Grad je nadahnut velikim imperijalnim duhom u vidu fantastičnih palata i velikih manastira koji su rasuti po Inerstadtu. Kulturno gradsko nasleđe je uglavnom muzičko, sjajni kompozitori klasike kao što su Štraus, Brams, Betoven, Šubert, Hajdn i Mocart svi su živeli i stvarali ovde.
Danas bečki filharmonijski orkestar i Državna kuća opere pomažu da se održi živom gradska reputacija nudeći puno performansa klasične muzike godisnje, više nego bilo koji drugi grad na svetu.
Beč je grad muzike, ali išto tako i sinonim za kremaste kolače, odlične kafice, anđeosko pevanje Hora Bečkih dečaka i ponosno propinjanje Lipicaner pastuva u svetski poznatoj španskoj školi za jahanje.
Turističke atrakcije
Većina gradskih atrakcija za turiste je u okviru velikog gradskog jezgra koje je nekada bilo zatvoreno gradskim zidinama. Zidine su zamenjene sa Ringeštrase tj. kružnim putem. Izvan grada, u predgrađu je zabavni park Prater, sa ogromnim zabavnim točkom kao i raskošna Senbrun letnja palata. Posetioci takođe ne bi trebali da propuste ni izlet u Bečke šume, po kojima su rasute vinske taverne.
Danas se Beč po svim međunarodnim kriterijumima i istraživanjima svrstava među gradove sa najvišim kvalitetom života na svetu. Tome doprinosi veliki udeo zelenih površina na gradskom području (blizu 50%) pa time i veoma dobri ekološki uslovi i standardi u gradu, izuzetno visoka socijalna sigurnost, nivo zaštite i poštovanja ljudskih prava, prvoklasan zdravstveni i visoko razvijen obrazovni sistem, efikasna i moderna javna uprava, jako razvijena gradska infrastrukutra ( putna mreža, sistem javnog gradskog prevoza i kvalitet stanovanja), bogata i kvalitetna ponuda alternativnih aktivnosti i najzad šarenolikost kultura.
Opera
Bečka državna opera je najvažnija operska ustanova u Beču i jedna od najpoznatijih operskih kuća na svetu. Nalazi se u samom centru grada, na delu bečkog Ringa koji je upravo po njoj i dobio naziv (Opernring).
Gradnja zdanja Državne opere počela je 1861. godine po nacrtima dvojice bečkih arhitekata, Augusta Sikarda fon Sikardsburga i Eduarda van der Nila, u stilu neorenesanse. Opera je svečano otvorena 15. maja 1869. godine izvođenjem Mocartove opere Don Đovani.
Muzeji
Bečki Kvart muzeja predstavlja jedan od najvećih kulturnih, muzejskih kompleksa na svetu. On obuhvata Muzej moderne umetnosti (MUMOK), Leopoldov muzej u kome se nalazi impozantna zbirka dela Egona Šilea pored kolekcija dela iz doba Bečkog secesionizma, moderne i austrijskog ekspresionizma ( Gustav Klimt, Oskar Kokoška i drugi), Galerija umetnosti, Arhitektonski muzej, Kvart plesa i igara, Atelje 21 i Dečji muzej Zoom.
Muzej Belvedere, smešten u istoimenoj baroknoj palati, prezentuje umetnost Austrije od srednjeg veka, preko doba baroka, do početka 20. veka, od čega su najpoznatiji radovi Gustava Klimta i Egona Šilea.
Posetioce privlači i Mocartova kuća gde je on komponovao poznatu operu Figarova ženidba(zbog čega je i raniji naziv ovog zdanja bio Figarova kuća).
(Pogledajte turističke aranžmane za Beč)
PARIZ
"Grad Svetlosti", glavni grad Francuske, nalazi se na reci Seni. Najveći grad na kontinentalnom delu Evrope, star preko 2000 godina.
Nemoguće je da se na prvi pogled ne zaljubite u Pariz pa je samim tim on I idealno mesto da baš u njemu provedete ovogodišnji Dan zaljubljenih. Primetićete čim dođete u Pariz da ljudi ovog grada imaju stila, njegova arhitektura je zavodljiva i privlačna a njegovi restorani i noćni život su pravo uživanje.
Lagali bi vas kada bismo vam rekli da postoji neko pravo vreme da posetite Pariz jer je on u svakom godišnjem dobu živ. Letnji dani izvode ljude na obale Sene, ispijanje kafe u kafićima duž obale, ili u jednostavne šetnje brojnim baštama ili šumama. Brza šetnja od Ajfelovog tornja preko Marsovih polja a onda uzbrdo do blistavog ŠanzElizea sa opalim liscem pod nogama, u jesen predstavlja pravo uživanje.
Zimske noći navode da se zagrejete klizanjem po ledu na klizalištu pod vedrim nebom a u proleće se oseća magija u vazduhu obilaskom Pompidur Centra.
Vekovi urbanog razvoja daju izgled da je savladan snažnim osećajem balansa, kontrasta i estetike.
Pomenimo samo vidik sa Ajfelovog tornja ili SakrKera koji otkriva stotine atrakcija koje oko turiste može da uhvati na blic. Ako ćemo iskreno, najbolji način da se vidi grad jeste da stavite mapu u svoj džep i dopustite sebi da se izgubite na njegovim ulicama i avenijama, I da na taj način sami otkrijete magiju “Grada Svetlosti”.
Ono što je sasvim sigurno je da koliko god da ostajete u Parizu, na polasku ćete znati da ćete se sigurno jednom vratiti.
Kulturno I istorijsko nasleđe
Burna istorija ostavila je svoj trag u kulturnom nasleđu samom grada. Dovoljno je napomenuti neke simbole glavnog grada Francuske I odmah je svakome jasno da se radi o Parizu.
Pre svih to je svakako Ajfelov toranj koji je sagrađen 1889. kao eksponat za Svetsku izložbu povodom proslave stogodišnjice francuske revolucije. Do 1930. godine je bio je najveće zdanje na svetu. Ime je dobio po inženjeru koji ga je projektovao
Gustavu Ajfelu Ajfelov toranj je visok 300 metara (324 metara sa kasnije postavljenom televizijskom antenom) a metalna struktura je teška 7300 tona. Ako hoćete da idete peške znajte da do vrha ima tačno 1665 stepenica. Danas je Ajfelov toranj značajna turistička atrakcija sa preko 5.5 miliona posetilaca godišnje.
Gradska katedrala Notr Dam izgrađena je u gotskom stilu između 1163. i 1235. Druga znamenita crkva je bazilika Sakr ker na brdu Monmartru iz 1914.
Najznačajniji muzeji u Parizu su: Muzej Luvr, Muzej Orsej (posvećen umetnosti 19. veka, naročito umetnosti impresionizma), Centar Žorž Pompidu (Nacionalni muzej savremene umetnosti), Muzej čoveka (etnologija i antropologija), Pikasov muzej, Rodenov muzej, Pariske katakombe.
Ljubitelji pisanje reči svakako ne bi trebalo da propuste Mazarenovu biblioteku iz 1643. To je najstarija javna biblioteka u Francuskoj. Nacionalna biblioteka Francuske se nalazi na dve lokacije. Zgrada „Rišelje“ je u drugom arondismanu, a krilo „Fransoa Miteran“ u 13. Broj knjiga u ovoj biblioteci se procenjuje na 30 miliona. U Parizu postoji 55 javnih biblioteka.
