Obilazak grada kroz tuđe dnevne sobe
Učesnici Gradskog karavana u Lajpcigu ne posećuju samo znamenitosti, već i nepoznate ljude. Na taj način bolje upoznaju grad, ali i životne priče njegovih žitelja.
Iznenada počinje kiša. Elfride Lange otvara svoj šareni kišobran pod kojim se guraju ljudi, koji su pre dva sata jedni drugima bili potpuno strani. Upoznali su se na terasi ove 67-godišnjakinje uz hranu, pre nego što je domaćica predložila šetnju do peščanika Ecoldše koji je nastao 1968. godine, po nalogu vlade Istočne Nemačke, na mestu minirane crkve Paulinum.
"Tog dana sam namerno ranije izašla sa posla, da bih to gledala", priča Elfride svojim slušaocima. Niko od njih ranije nije bio ovde u Engelzdorfu, skoro niko nije stariji od 30 godina, svi poznaju samo novoizgrađenu verziju ove crkve koja još nije otvorena.
Elfride Lange je jedna od brojnih domaćica Gradskog karavana za neobičan način razgledanja grada tokom koga se mala grupa tramvajem vozi kroz Lajpcig i zvoni na vrata nepoznatim ljudima, čije ime i adresa pišu na komadu papira. Taj papir im daju saradnici udruženja Gradski karavan.
Učesnici ne znaju ko će im otvoriti vrata. "Ispočetka smo ciljano tražili interesantne ljude i sporo ih pronalazili", objašnjava jedna od organizatorki Sofi Ratke. Ali sada projekat funkcioniše sam od sebe, organizatori često dobijaju predloge o interesantnim "domaćinima" koje rado prihvataju.
Ovaj put u otkrivanje grada je zajedno krenulo sedmoro ljudi. Tobia učestvuje u tome već drugi put, Franciska je iz Lajpciga, ali je htela da istraži grad iz druge perspektive. Ostali su se tek doselili u grad ili tamo studiraju. Ponekad su i turisti s njima, ali većinom su to stanovnici Lajpciga koji žele da upoznaju druge aspekte svog grada i koji dobro poznaju najznačajnije znamenitosti Lajpciga.
Nakon grljenja pod Elfridinim kišobranom grupa posećuje izvjesnog Džerija, čije prezime ne piše na zvonu i koji se predstavio kao osnivač i vlasnik afričkog rastorana i kluba "Basamo". Mozambikanac umesto afričke hrane nudi priče iz svoje domovine.
Džeri govori o siromaštvu, visokoj smrtnosti djece i otkriva svoju ličnu priču. Govori o tome kako je došao u devedesetim, kako su "tri čoveka, jedan pas i jedan auto" zajedno izgradili Basamo, jer sam nije mogao da nađe dobar posao zbog toga što su potencijalni poslodavci uvek mislili da puši marihuanu.
Posao zabavljača u Gradskom karavanu ne preuzimaju samo domaćini, nego i saputnici. Tu dolazi do sudara levičarskih razmišljanja i desničarskog svetonazora, ideja za poboljšanje sveta i neosetljivih statističara. Ali kroz zajedničku vožnju i lutanje gradom i neizostavno pitanje gde bi se moglo nabaviti nešto za jelo, ophođenje iz sata u sat postaje više prijateljsko, razgovori sve ličniji.
Turističkog vodiča nema, ali neko uvek gleda na sat, upozorava da li treba krenuti ili zna gde je najbliža tramvajska stanica.
Ideja za ovakvo razgledanje grada potiče iz Holandije. "Tamo postoji slična turistička tura, ali više iz ekonomskih razloga", objašnjava Ratke. Nasuprot tome, ona i njenih osam saradnika rade volonterski i jednostavno žele da spoje ljude, da im prošire poglede - ne samo na grad i njegove stanovnike, nego na životne planove koji bi im inače ostali skriveni.
Ova ideja se svidela i Evropskoj uniji, pa ju je u početnoj fazi finansirala. Sada Udruženje mora samo da se finansira - jedna tura svakog učesnika košta od deset do dvadeset evra, a novac se ulaže u organizaciju novih obilazaka.
Nakon što ih je "turističko razgledanje" odvelo do istočnog kraja grada i u centar, posljednja stanica se nalazi u četvrti Plagvic. Ali treći domaćin ne čeka u galeriji ili fabrici pretvorenoj u stan, nego u crkvi Libfrauenkirhe. Sveštenik Mihael otvara.
Dok se napolju čuju svadbena zvona, sveštenik obučen u džins i košulju objašnjava da vikendom ima najviše dešavanja i da se celog dana održavaju venčanja.
"Šta još želite da znate?" pita on. I već stižu pitanja: Kako je sa celibatom? Da li sme da pije alkohol? Šta ako pijan ipak spava sa ženom?
Sveštenik Mihael je opušten, odgovara iskreno i suvereno. Ima iskustva u radu s mladima, pitanja ga više ne iznenađuju. Nakon što su svi saznali da su i sveštenici samo ljudi, a poneki gost ispričao kakav mu je odnos prema religiji, između dva venčanja ostalo je toliko vremena da učesnici iznutra pogledaju ispovedaonicu.
Zatim se svi tramvajima i praćeni suncem, vraćaju svojim kućama.