Ko je sve spavao u hotelu "Metropol"
Izložba "Istorija od pet zvezdica" 17. oktobra je otvorena u renoviranom hotelu u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu. Posetioci postavke videće ko je u njemu odsedao, ko ga je gradio i kako je nekada izgledao...
Kubanski revolucionar Če Gevara u "Metropolu" je mogao da sretne prevratničke pozorišne umetnike Džulijana Beka i Džudit Malinu; Ivo Andrić je 1969. godine pisao i uživao u miru zdanja. Po hotelskim apartmanima slavni glumci Sofija Loren, Đina Lolobriđida i Robert de Niro učili su tekstove za snimanja, a legendarni Hičkok je prekršio dijetu, proslavljajući uspeh svog filma. Ovo je samo delić pola veka bogate istorije hotela, koja je zapisana u monografiji "Istorija od pet zvezdica".
Nju prati istoimena postavka, juče otvorena u holu renoviranog zdanja u Bulevaru kralja Aleksandra, koja može da se vidi do prvog novembra. Izložbu prate anegdote gostiju, a posetioci će kroz fotografije i novinske tekstove na panoima imati priliku da se vrate u prošlost i saznaju koje su svetski poznate ličnosti volele da borave u hotelu, ko su bile njegove arhitekte, kako je hotel nekada izgledao, piše Politika.
"Ovo je samo deo priče koju smo želeli da podelimo, a sigurni smo da će priča o hotelu 'Metropol' nastaviti da živi i ispisuje nove stranice", rekao je Gerasimos Perdikaris, generalni direktor hotela, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
"Metropol palas" je posle četiri godine renoviranja, početkom septembra otvorio vrata, a Stilijanos Kutsivitis, izvršni direktor kompanije "Kokari limitid", juče je potvrdio da je hotel pre tri dana postao deo međunarodnog ugostiteljskog lanca "Starvud", koji pod svojim okriljem ima 1.076 hotela u više od 100 zemalja.
"Verujemo da ćemo doprineti još većoj promociji Beograda, posebno među gostima koji dolaze poslovno, na konferencije i kongrese", rekao je Kutsivitis.
"Metropol" je građen između 1954. i 1958. godine i predstavlja adaptaciju nedovršene zgrade Doma Centralnog komiteta omladine Jugoslavije, koja je izvedena prema projektu arhitekte Dragiše Brašovana. Otvoren je u avgustu 1957. godine, a status spomenika kulture dobio je 2001. godine. Pre šest godina prodat je za 27, 4 miliona evra kompaniji "Šeraton Sofija hotel Balkan". U renoviranje, koje je započeto 2008. godine, ovi vlasnici su uložili više od 40 miliona evra.
Bratstvo i jedinstvo gradilo hotel
Dom Centralnog komiteta narodne omladine Jugoslavije, koji je kasnije pretvoren u hotel "Metropol", od leta 1949. do novembra 1950. godine, gradilo je petnaestak omladinskih brigada sa oko 18.000 brigadista. Jedan od njih bio je Slobodan Ristanović, koji je tada bio 16-godišnjak, a danas ima 80 godina.
"U početku je bilo teško. Nismo imali mehanizaciju, zidali smo uz pesmu: 'Ašov, kramp, lopata, pijuk i kolica to je oružje svakog omladinca'. Malter je na tragačama (spojenim drvenim daskama), nosilo po dvoje brigadira do drugog sprata. Kasnije smo koristili koturaljke, vitlove i elevatore. Po učinku najviše su se isticale Šabačka brigada, Prva vojvođanska, Ljubljanska, Zlatarska i 223 hrvatska brigada", seća se Ristanović.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, "Metropol" je bio najpoznatije i najelitnije mesto u gradu. Ko je želeo da bude viđen znao je da je hotel najbolje mesto za to. Služila su se najfinija pića, jela najukusnija hrana, pušile najkvalitetnije cigarete i dolazili najzanimljiviji gosti, od studenata do državnika.
U hotelu su održane brojne proslave, venčanja, mature, a Titovi novogodišnji dočeci postavili su standard zabave u glavnom gradu nekadašnje Jugoslavije. Na mračnoj strani istorije "Metropola" su i dva samoubistva, oba u devedesetim godinama: skokom sa šestog sprata hotela, 12. januara 1994, sebi je presudio Goran Ipe Ivandić, bubnjar "Bijelog dugmeta". U sobi hotela, 22. oktobra 1996, život je okončao Nebojša Đukelić, novinar, urednik i šahista.
VIP gosti: Entoni Kvin, Brižit Bardo, Sofija Loren, Elizabet Tejlor, Đina Lolobriđida, Robert de Niro, Kirk Daglas, Melina Merkuri, Berbardo Bertoluči, Marčelo Mastrojani, Roman Polanski, Alfred Hičkok, Vitorio de Sika, Luj Armstrong, Igor Fjodorocič Stravinski, Ivo Andrić, Josip Broz Tito, Ernesto Če Gevara, Haile Selasije, Bobi Fišer, Džavaharlal Nehru, Nikolaje Čaušesku, Leonid Brežnje...
