Zašto Bali zovu "Ostrvo bogova"
Bilo da je reč o ljubiteljima mora i sunca, noćnog života ili joge - deset godina nakon terorističkih napada na dva noćna kluba na Baliju - turisti iz celog sveta ponovo dolaze na ovo hinduističko ostrvo.
Na jugu Balija je sve puno. Previše putnika u premaloj vazdušnoj luci probija se kroz uske prolaze blokirane zbog izgradnje novog terminala. Kolone taksija i mopeda probijaju se polako prema turističkom centru Kute gde se gradi plaža duž novoizgrađenih hotelskih kompleksa.
Kriza se ne oseća. Samo spomenik na mestu bivšeg kluba Paddy's podseća još na to da su islamistički fundamentalisti 12.10.2002. tamo digli u vazduh dva dobro posećena noćna kluba. Prema zvaničnim podacima tada su život izgubile 202 osobe. Stotinu metara dalje, lagano obučeni turisti sa koktelima u rukama plešu na terasi kluba Paddy's Reloaded.
"Bali je kao kocka šećera. A tamo gde ima šećera, ima i mrava", kaže preduzetnica Kok Ratih koja je u svojoj domovini odrasla sa turistima. Šećer predstavljaju kilometarske bele peščane plaže sa perfektnim talasima, sveža zelena polja pirinča koja se protežu do moćnih vulkana, kao jedinstvena kombinacija hinduističke religije sa drevnom kulturom koja se u svakodnevnom životu zadržala do današnjih dana.
"Naše tradicije su se održale do danas samo zahvaljujući turistima", kaže Kok Ratih koja je nekada i sama bila plesačica u hramu.
Bali je hinduistička enklava u Indoneziji, zemlji sa najvećim procentom muslimanskog stanovništva u svetu, a 80 odsto od 3,9 miliona stanovnika Balija zavisi od turizma. Kada je ovo takozvano Ostrvo bogova, zbog bombaških napada pre deset godina, izgubilo svoj, do tada sigurni izvor glavnih prihoda, budućnost je izgledala sumorno ne samo za hotelijerstvo i turistička preduzeća, već i za nebrojene lokalne umetnike, plesačke trupe i prodavce suvenira, piše DW.
Otuda su bile neophodne promene. "Brojni stanovnici Balija morali su ponovo da otkriju dušu svoje zemlje. Nama je bio potreban kvalitetan turizam", kaže Ida Aju Agung Mas. U to vreme su mnogi ismejavali ćerku jednog sveštenika kada je ona još pre dvadeset godina osnovala ekološki i socijalni centar u blizini kulturnog centra Ubuda. Takođe je obučila i nekvalifikovanu radnu snagu iz jednog sela.
Danas je Bali prepun takvih ekoloških centara, pri čemu podrška seoskih zajednica predstavlja pitanje dobrog ukusa, baš kao i postojanje biofarmi ili kurseva joge i meditacije. Posebno od kada je film "Jedi, moli, voli" sa Džulijom Roberts sniman na Baliju, Ubud je postao mesto poklonika ezoterije iz celog sveta. Najvažniji događaj godine predstavlja Bali Spirit Festival koji posećuje desetine hiljada ljudi. Tada se ovo malo mesto pretvara u ogroman kamp za jogu.
"Smatram da je prisustvo velikog broja turista dobro samo pod uslovom kada se oni vraćaju kućama", kaže šanker Ketut Adi. "Turisti nam donose blagostanje i napredak. Problemi počinju kada stranci ovde žele da ostanu: njihov životni stil je previše liberalan i utiče na domaće stanovništvo. Dugoročno gledano to će promeniti našu kulturu."
U turističkim centrima na jugu ostrva ova strahovanja su se već obistinila. Onaj ko ovde dolazi na odmor u osnovi želi da surfuje, leži na plaži i ide na žurke - kultura Balija je tek uzgred predstavljena u brošurama hotela sa pet zvezdica. Nasuprot tome brojni stanovnici Balija u turistima vide samo još putujuće novčanike. "Osamdesetih godina su ovdašnji ljudi još pokušavali da razumeju svoje goste.
Danas se stranci procenjuju samo još na osnovu debljine njihovog novčanika, a ne na osnovu njihovih ljudskih kvaliteta. Na ovaj način Bali postaje sve više komercijalan i time neatraktivan", smatra vlasnica jedne galerije Asvino Aji.
Činjenica je da u međuvremenu sve veći broj turista putuje u mirnije delove na severu i istoku ostrva - ili još dalje na susedna ostrva Lombok ili Gili.
Komang Džon se tome raduje: njegov kompleks bungalova 'Blue Moon Villas' spada u najomiljenija mala mesta na istočnoj obali Balija odakle vožnja do sve omiljenijeg Gilija traje samo sat vremena.
"Ono što posedujem zahvaljujem turistima. Ipak ja pokušavam da živim jedan nezavisan život koliko god je to moguće," kaže Džon koji je studirao hinduističku veronauku. Novac za svoje obrazovanje zaradio je pomažući u pravljenju kolača u jednom kafeu na plaži i ponosan je na to: "U svakom trenutku mogu da predajem u školi i na taj način da prehranjujem moju porodicu. Uostalom nikada se ne zna šta može da se dogodi".
