Cvetanje lotosa u Kini
Sve sa merom. Tom antičkom poukom treba prevesti napore kineskih domaćina da objasne zašto je Kina velika. Kao kod Platona, samo što je taj trag ovde napravio i ostavio Konfučije. Zbog njega Kinezi sasvim odmereno odgovaraju na pitanje da li se osećaju delom velike nacije - "ponekad".
Dok hodate kroz kapije Hrama neba u Pekingu strpljivi kineski domaćini trudiće se da objasne u čemu je veličina ovog naroda i koliko je ukorenjena u tradiciji države. "Pet hiljada godina", preciziraju.
Toliko, smatraju, traje neprekinuta istorija kineske državnosti. A kao konačan odgovor pročitajte šta piše na tabli pored kapije.
Kada se car pre nekoliko stotina godina ovde molio za dobru žetvu ni on nije išao sredinom. Imperator levo, dvorski zvaničnici desno, a samo Bog neba ulazi u hram kroz ogromnu srednju kapiju. Vrata za divove nauče malog čoveka da sve radi sa merom (i da studira Konfučija).
Manje je više
Da je molitva o dobroj žetvi da se nahrani jedan veliki narod uslišena kako treba tek u ovo doba vidi se u Njućingu, oblasti stotinu kilometara južno od prestonice, u kojoj su u prvom delu ove godine proizveli pšenice i kukuruza, mleka, voća i povrća za 3,3 milijardi juana (dolar = 6,5 juana).
Ovde nema krize svetske ekonomije i smanjene potrošnje kao u recesijom zahvaćenim uvoznicima kineske robe. Njućing snabdeva hranom Peking i Tjenćin, nekih tridesetak miliona ljudi, ne računajući sezonske radnike.
Manje je veće tek ako je harmonično. Kao što su simboli oglednog dobra Nućin, zmaj i feniks, muški i ženski princip.
Ovde se u tankim slojevima zemlje, na bonsai način gaje smokve i banane, ljute papričice i čeri paradajz, velike tikve i tajvansko povrće lijeu, kelerabe veličine dečje glave i smokve. Još je više onih Evropljanima sasvim nepoznatih, velikih i sitnih plodova. Čovek se zasiti samo od gledanja.
"Zmaj i feniks donose uspeh", piše umesto maoističkih parola iznad plodova u staklenoj bašti. Na ulazu je bronzana skulptura orača koji hoda iza snažnog vola, u samoj bašti usredsređene žene oprašuju tučkove rascvetalih biljaka.
Ovde harmoniju donose ratarska snaga muškarca i uzgajivačka veština žene.
Nema više gladnih ni u obližnjem selu. Hui Kuo Kou je za primer najpre ostalim stanovnicima oblasti Njućing, čija uprava podstiče takav razvoj, ali i retkim evropskim posetiocima.
Ogled se ovde sasvim lepo primio i prvi čovek sela hitro iznosi podatke o plodovima: nešto manje od 2.500 seljana na poljima zaradi 210 miliona juana godišnje. Na to dodaje i trideset miliona profita triju akcionarskih društava.
Svi stanovnici sela će uskoro živeti u istovetnim vilama od 265 kvadrata čiju izgradnju, kaže, dotira uprava sela. Decu stipendiraju tokom celokupnog školovanja i velikodušno ih čekaju da se vrate. Ako se vrate. Doseljenike, hvala lepo, ne primaju. Ipak je samo malo dovoljno veliko.
Sve sa merom
Kad baš žele da se pohvale, Kinezi vode radoznale goste i u ogledne gradove. Binhaj je nova zona Tjenćina, megalopolisa od 14 miliona stanovnika, koji idealnim položajem spaja sever i jug, kopno i more Kine.
Stari trgovački grad je preko nove zone, osnovane pre nekoliko godina, otvorio portal ka svetskom tržištu i celoj centralnoj Aziji.
Transport, svetske informatičke kompanije, klasična teška industrija i ubrzano razvijanje u visinu i prema brižljivo isplaniranim granicama novog grada, Binhaju donosi godišnje 620 milijardi juana ili 95,4 milijarde dolara samo u ovoj oblasti sa 2,6 miliona stanovnika.
Treba videti razmere novog Binhaja da bi se razumela kineska umerenost i prilikom podizanja ogromnih korporacijskih i stambenih solitera i nebodera.
Šta rade u Binhaju kad baš gore od želje da se pohvale? Odvedu vas u muzej planiranja, pokažu vam trodimenzionalnu maketu oblasti i navedu vas da slušate prekrasnu nenašminkanu devojku u ravnim cipelama i svedenom crnom kostimu da vas provede kroz izložbu.
Počeli su da grade pre pet godina i ne obećavaju da će završiti, to se podrazumeva. To piše u narednom, dvanaestom petogodišnjem planu, uverena je i sama dok vodi posetioce kroz postavku Komisije za planiranje Binhaja.
I tu ima mere i već se bešumno zatvaraju vrata muzeja kao što se gotovo bešumno gradi kineska utopija planiranja i tržišta. Iz parka sa druge strane ulice, između novih zgrada dopire glasan smeh devojčice koja trči po parku sa zmajem u ruci. Čuje se vika smelog dečaka, jedinca kojeg, kako se čini, čuvaju obe bake.
Leprša jato belih golubova pored veštačkog jezerceta sa lotosima. Nema sumnje da je i to isplanirano. Možete reći šta god hoćete, ali lotos je u Binhaju procvetao na vreme.
