Doživite alaski kutak na Dunavu
Najautentičnija i najromantičnija dunavska čarda je, svakako "Nakraj sveta“, smeštena na rukavcu Arkanj, nadomak manastira Kovilj. Stecište boema i umetnika koji su je i oslikali, ušuškana među prastarim dudovima i bradatim vrbama, ona je pravo razmeđe između uzavrelosti modernog i mira nekih bivših svetova.
Na početku, služile su samo za predah i okrepljenje ljudi koji su se, odvajkada, slegali na njegove obale, a onda i kao neponovljiva mesta za odmor, zabavu, uživanje... To su, načičkane uz večnu reku od severa do juga, i danas.
Oaza
Ovako o čardama na Dunavu govori Miroslav Božin, novosadski novinar i publicista, bez sumnje najbolji poznavalac svih turističko-gastronomskih nijansi bisernog niza tih objekata. One su, nekada, služile uglavnom dunavskim alasima da bi, kada je njihovo vreme minulo, postale oaze romantičnih sećanja, neponovljivih zvukova tamburaških žica, skrivenih ljubavnika i večitih boema.
"Najsevernija naša čarda na Dunavu je „Pikec“ kod Bezdana," kaže Božin čiji dokumentarni serijal u 16 nastavaka „Čarde Dunava“ se, od danas, emituje na programu RTV. "On je praktično smešten na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske i gosti stižu odasvud, pa čak i iz Nemačke, Kanade, Francuske...
Ovu čardu ćete, dodaje novinar, zapamtiti po mnogo čemu, ali po ribljem paprikašu i neponovljivim domaćim rezancima naročito. I to, ali i niz drugih čari pružaju, međutim, i dunavske čarde oko Apatina. Tu su prastari, nežno arhaični „Vagoni“, pa nešto urbaniji „Harčaš“ i, najzad, najraskošnija i najudobnija dunavska čarda 'Zlatna kruna'".
|
Sveže
"Svakoga jutra naši ribari donose smuđeve, somove, šarane, kečige ili štuke koje su, neki sat ranije, izvukli iz dunavskih nedara, onda gost sam izabere šta od toga hoće, a mi to spremamo onako kako se to na reci radilo vekovima," kaže Željko Višekruna, zajedno sa bratom blizancem Brankom, vlasnik ove prelepe čarde.
„Zlatna kruna“ ima i izuzetno komforan smeštaj u desetak dvokrevetnih soba i organizuje vožnju brodićem po Dunavu i fotosafari u prebogatom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Nizvodno od Apatina, kod Bačkog Novog Sela je takođe čuvena čarda „Kod Necka“, a odmah zatim, u okolini Bačke Palanke, i izuzetno atraktivne čarde „Kaloš“ i „Florida“.
Ako njih, ploveći od severa ka jugu, neko i mimoiđe, a pogrešiće, one u okolini Novog Sada sigurno neće. Jer, na onoj „Kod Braše“ u Begeču, rade pravi ribarski čarobnjaci koji miogu baš sve: da „dunavskog princa“ smuđa spreme na bezbroj načina, ali i da od bele, sirotinjske ribe pripreme carsku trpezu. Nemoguće je, naravno, promašiti i novosadsku čardu „Kod Bate Pežoa“, legendarnu i po ponudi i po vlasniku čije ime, odnosno nadimak nosi. |
Štimung
Sve pobrojane čarde nalaze se na levoj, bačkoj, a kada se od Novog Sada zaplovi još nizvodnije, one će početi da izranjaju i na desnoj, sremskoj obali čudesne reke, ušuškane između nje i fruškogorskih padina. Najviše ih je u okolini Beške, a najpoznatija i najstarija je čuveno „Sidro“.
"Znam da žice tamburaške uz Dunav prelepo zvone od severa do juga, ali ove u sazvučju sa Fruškom, zvuče najnežnije," kaže, uz osmeh, vlasnik Vlada Sapun.
Najzad, biti u Zemunu, a ne svratiti u „Šaran“ isto je, kažu stari Zemunci, kao i ne biti u toj varoši. U legendarnu kafanu su se, doduše, „umešali“ i morski specijaliteti, ali ona, naslonjena na svoju reku, i dalje svedoči o dahu i duhu njenog večnog trajanja.
