Avantura po Suvoj planini - carstvu vrtača!

Tim sportista iz Extreme summit team-a i udruženja Wild Serbia su od 21. do 24. decembra prešli ceo greben Suve planine, bez ikakve logistike što je svojevrstan poduhvat koji do sada niko nije uradio. Prepešačeno je 65 kilometara sa 4.100 metara nadmorske visine ukupnog uspona.

 

Ova prelepa planina jugo-istočne Srbije sa najvišim i najprepoznatljiviim vrhom Trem (1.810 m) je poznata po svojoj surovosti i beskrajnim vrtačama koje su jako nezgodne za orjentaciju i pešačenje.

Startno mesto ove mini ekspedicije je bila Niška banja, ekipa je krenula iz centra preko Koritnika, Crnog kamena i Mosora gde je stigla u suton prvog dana do Sokolovog kamena (1.523 m). Tu je na svu sreću pronađeno mesto za bivak ispod samog vrha.

Drugo jutro nije slutilo na veliko nevreme, znali su da prognoza neće biti sjajna, napolju je bilo oko minus 10, oblaci su se navlačili sa svih strana ali je bilo mnogo gore od najavljenog. Do Trema je bilo pravo probijanje, udari vetra, magla, nanosi snega, ukoliko je rastojanje bilo veće od 20m između ljudi tragovi se više i nisu videli.

Prava agonija kreće od Trema ka Litici u pravcu Ljuberađe, vetar pojačava i duva brže od 50km/h, kreće mećava koja pomera iz mesta, a rančevi služe kao jedra koja vas pomeraju kako hoće. Da problem bude još veći, tim delom planine retko idu planinari i odatle kreće carstvo vrtača.

Da ne pominjemo koliki je bio subjektivni osećaj hladnoće kada na takvom minusu duva orkanski vetar!  Vremenski uslovi nisu dopuštali da se čovek kreće po planini, odluka je pala. Traži se hitno mesto za bivak ispod Trema, čisti se sneg i razapinje šator.

Celu noć je besnelo napolju, ni jutro nije obećavalo. Vetar se malo smirio, sneg je stao ali je magla bila tu. Cela desna strana šatora je bila pod snegom, nanosi su bili preko metar.

Pakovanje, detaljan pregled karte, kompas I pravac izohipsama preko vrhova vrtača ka jugo-istoku. Vidljivost je bila do 100m, a predeli uvek isti.  Jako nezgodan teren za hodanje. Pred sumrak ekipa preko Šangajskog vrha silazi u udolinu drugog najvišeg vrha Suve planine - Liticu (1.683 m), makar je tako karta govorila. Postavlja se bivak i hladnoća ulazi pod kožu, oseća se jeza i svi razmišljaju samo da se sutra otvori nebo. Prognoza je rekla da će i ovaj dan biti lep ali ništa…Sve je na majci Zemlji. Sneg se skuplja u kese, primus se pali, topi se voda treba povratiti izgubljenu tečnost jer je sutra odlučujući dan.

Treće veče, ledena noć, termometar je pokazivao minus 20 još u sumrak. Šator je zaleđen I iznutra, niko ne želi da izlazi iz vreće. Prvi je otvorio šator Nemanja Nešković i urlik sreće se začuo, napolju je vedro, sunce izlazi .Zato je i bilo tako ledeno, zato su se i nadali da će posle dva dana patnje dobiti lepo vreme I nadoknaditi izgubljeno vreme tumarajući po magli.

Orjentacija je bila savršena, iako niko od učesnika nikad nije prolazio tuda, šator je bio tačno ispod Litice! Brzo pakovanje, adrenalin se luči, više se ne oseća hladnoća kao i zaleđene trekerice .Nema više traženja staza, pravaca i lakših prolaza. Ekipa se kreće direktno kroz šumu (prvu posle dugo vremena) i izlazi na Liticu.

Sunce i svi mogući vrhovi na dlanu, vidljivost je neverovatna. Rila i Vitosa u Bugarskoj, Ruj, Besna Kobila, Sar planina, Komovi, Hajla, Kopaonik, Trem iz suprotnog pravca kretanja, Rtanj, ceo greben Stare planine i Lužnica sa Golemim stolom i Vlaškom planinom u pravcu kretanja. Puca pogled na sve strane a ekipa tek sad vidi šta je prošla i po kakvom vremenu.

Nagrada je stigla, opet preko carstva vrtači grabi se ka poslednjem dominantnom vrhu Suve planine - Golemom vrhu (1.535 m). Jak tempo, treba se spustiti do Ljuberađe pre mraka. Pravo zadovoljstvo je bilo videti razigrane srndaće usput po vrtačama, uplašeni su se razbežali na sve strane… Malo posle Golemog vrha ekipa skreće desno I nadole ka selu Malo Bučje, nema vise potrebe ići gornjim delom grebena jer je sve šuma.

Nema vidikovaca a verovatno ni sjajnih puteva. Bila je to prava odluka, prelepa sela, prvi izvori ali i tužan prizor odsustva ljudi. Selo koje ima nekoliko stotina kuća ima samo 3 stanovnika. I dalje ubrzanim tempom se grabi ka Bogdanovcu pa Linovo gde im kolege planinari iz Babušnice I Pirota idu u susret iz pravca Ljuberađe, nestrpljivo ih dočekuju.

Prva zimska transferzala grebena Suve planine je urađena i to u kakvim uslovima - Alpskim!

Najveći utisak na ekipu je ostavila činjenica da posle 4 dana pešačenja po prvi put vide prisustvo i uopšte postojanje ljudi, kažu kao da su bili na drugoj planeti. Prave izazove imamo i u našoj zemlji samo ih treba promovisati, ovi momci su to dokazali.

I ovo je tek prvi greben. Ostala su jos dva, duža i zahtevnija - grebeni Stare planine i Peštera (Jadovnik-Ozren-Giljeva planina). Pratite ih na njihovoj stranici www.facebook.com/3grebenasrbije.