Šetnja francuskim predelima i dvorcima
Za strance sinonimi za Francusku su najčešće Pariz, vino, sir ili parfemi. Ali ni parfemi, a pogotovo vina i sirevi se ne prave u Parizu. Zato bez upoznavanja francuske unutrašjosti i njeih regiona, čovek ne može reći da je upoznao ovu fantastičnu zemlju, kulturu i mentalitet Francuza, na koje su tako ponosni ne bez razloga.
Road trip (putovanje automobilom) kroz francuska sela može biti ugođaj za sva čula, posebno ako skreneta sa auto-puta i rešite da se pomešate sa lokalnim stanovništvom i njiihovom svakodnevnicom.
Plaže Normandije na koje se iskrcala saveznička vojska, zabačene opatije koje u svojim podrumima kriju neočekivane tajne, regije gde se proizvode neka od najboljih svetskih vina ili dvorci u dolini reke Loare, samo su neka od mesta širom Francuske koja kriju deliće evropske istorije i kulture.
Šampanja
Kada stignete u ovu regiju otkrićete nepregledne vinograde raznih boja, od čijih plodova se prave čuvena penušava vina. Degustaciju vina ne treba propustiti, posebno kada se ima u vidu da je podrum jedne od najpoznatijih vinarija, Moet e Šandon, otvoren za posetioce.
Prava poslastica nalazi se malo dalje u selu Otvijer, u oblasti Montanj d Rem koju nazivaju i „Kolevka šampanjca“. Do 18. veka ovo selo bilo je kao i svako drugo u francuskoj, a slavu je steklo zahvaljujući monahu Dom Perinjonu, po kome je ime dobio čuveni šampanjac.
U blizini se nalazi i poznata katedrala Reim, gotska građevina u kojoj su krunisani skoro svi francuski kraljevi. Ova katedrala izgrađena je na malom, kamenitom ostrvu okružena okeanom.
Opatija Mon Sen Mišel
Izdižući se iznad peska i talasa Mon San Mišel pravo je oličenje čovekovog umeća da savlada prirodu i vreme. Od 708. godine, kada je izgrađena, opatija jednu izolovanu tačku na planeti pretvara u mesto sastanka i okupljanja ljudi. UNESCO je kompleks stavio pod zaštitu i proglasio ga svetskim kulturnim nasleđem, jer ne postoji osoba koja nije bila zatečena njegovom velelepnom srednjovekovnom arhitektonskom strukturom i snagom.
Dvorci Loare
Oblast oko reke Loare često se naziva „Bašta Francuske“. Dolina izgleda kao začarani predeo vinograda, cveća, zelenih poljana, po kojima stotine zamkova izgledaju kao tačkice na platnu. Tu su smeštena i tri zamka koja predstavljaju klasične primere francuskog graditeljstva i raskošnog života u Novom veku.
Šato d’Amboaz - kao jedna od prvih pravih kraljevskih rezidencija zamak je izgrađen tokom 15. i 16. veka po narudžbinama kraljeva Šarla VIII, Luja XII i Fransoa I. Zdanje predstavlja pravi primer gotske i renesansne arhitekture, a pravo je zadovoljstvo videti originalne komade nameštaja koji su sačuvani kroz vekove.
Šato d Šenonso - Gradeći zamak Šenanso na reci Šer početkom 16. veka, Tomas Boier je podigao utvrđenje koje nije stigao da vidi završeno. Kasnije, mesto postaje kraljevo vlasništvo. Kralj Anri II poklonio ga je svojoj ljubavnici Diani d Poatier koja je odlučila da sagradi most i na taj način spoji utvrđenje sa rekom Šer. Za konačni izgled zamka zaslužna je Katarina Mediči, koja je kao Kraljica majka vodila kasnije radove.
Šato d Šambor - Ovo je jedan od najprepozatljivijih zamkova u svetu zbog svoje jedinstvene francuske renesansne arhitekture, a ujedno je i najveći dvorac na Loari. Ima 440 soba, 365 kamina i 13 velikih stepeništa. Jedno od obeležja zamke je ogromno dvostrano stepenište koje je projektovao niko drugi do Leonardo da Vinči.
