Devojačka kletva okamenila svatove
Nekada davno, jedan mladić iz makedonskog sela Kuklice, koje se sada nalazi iznad kamenog grada Kratova, rešio je da se ženi, ali nikako nije mogao da se odluči između dve devojke. Jedna je živela u Gornjoj, a druga u Donjoj mahali. Obe su bile lepe i zavodljive, pa je on zaprosio obe.
Svadba je bila zakazana u isti dan, subotu, iako je tada vladao običaj da se istog dana u istom selu ne prave dve svadbe kako se neveste ne bi videle. Svaka u svojoj mahali, devojke obučene u belo čekale su da po njih dođe izabranik njihovog srca. Muzika se začula i u Gornjoj i u Donjoj mahali.
To je nateralo jednu devojku iz Donje mahale da proviri i vidi ko to u isto vreme pravi svadbu u Gornjoj mahali. Imala je šta i da vidi - svog mladića sa drugom nevestom! Razočarana, ljuta i tužna, nesuđena nevesta je proklela mladence rečima:
"Okamenili se dabogda, pa makar i ja sa vama!" U tom trenutku se svi svatovi pretvoriše u kamen, pa i ona sa njima.
Lutke pod staklenim zvonom
|
Legendu o nastanku makedonske Đavolje varoši priča Stevče Donevski, službenik muzeja u Kratovu.
Meštani ovo čudo prirode zovu Okamenjeni svatovi, Zamrznuti vojnici ili, jednostavno, Kuklice (Lutkice).
Tu, pored sela Kuklica i Ketenovo, blizu Krive Reke nalazi se mini grad sa više od stotinu kamenih žitelja koji podsećaju na prave ljude.
- Oni su nemi svedoci mitova i legendi koje su o njima vekovima ispredali žitelji okolnih sela. Zato su na njih uvek gledali sa strahopoštovanjem.
Čak se nisu usuđivali ni reku da pređu, udaljenu svega stotinak metara od okamenjenih ljudi. Oni su za njih uvek bili bogovi, a prelazak reke bio je moguć samo uz njihovo odobrenje - priča Donevski.
Žitelji ovog kraja se zaklinju da je natprirodna sila okamenila ljude. Njihove siluete visoke desetak metara, a ima ih tačno 120, prelivaju se u raznim bojama i nijansama, od sive i zelenkaste, pa do roze i bele.
Krste Tasevski, 80-godišnji meštanin Kuklice, čija se kućica od kamena i blata nalazi svega nekoliko metara od kamenog grada, od svog dede čuo je nešto drugačiju priču:
- Na ovom mestu u prošlosti je postojala velika i gusta šuma. U vreme ratova, u jednoj od bitaka koje su se tu vodile, vojnici su je zapalili. Šuma je izgorela do poslednjeg stabla, a mesto gde se sada nalaze Lutkice pretvorilo se u pustinju.
Jednoga dana vojska je ponovo morala da prođe tuda. I baš tada poče da duva jak vetar, a temperature postadoše izuzetno niske. Vojnici su se smrznuli i pretvorili u kamene figure.
Nekada je u selu Kuklice bile više od 100 kuća, a danas ih je svega dvadesetak, raštrkanih po okolnim brdašcima. Kada zaduva prohladni jesenji vetar, žitelji vele da se među kamenim lutkama stvara jeziv, mističan zvuk. Leti je drugačije, kažu da je posebno lepo kamene figure posmatrati noću, na punoj mesečini. Tada siluete izgledaju baš kao pravi ljudi. Najupečatljiviji su nevesta i mladoženja, koji jedno drugo gledaju u oči. Oni su najviši, a pored njih stoje dever i deveruša.
Meštani svedoče da svakih pet do šest godina u Gornjoj i Donjoj mahali, koje deli jedno brdašce, niče po jedna kamena figura.
Naučnici tumače da se geomorfološke figure koje imaju oblik kamenih lutki stvaraju prirodnom erozijom. One su se formirale pre 10 miliona godina od minerala koji su se topili u vodi. Zbog erozije, ostajala je samo čvrsta kamena materija, prošarana parčićima rude. Tokom vremena priroda je od njih izvajala retka remek-dela za koja meštani okolnih sela i danas veruju da imaju isceljiteljske moći.