U čast grožđu i vinu
U turističkoj ponudi Vršca vinski i manifestacioni turizam zauzimaju najvažnije mesto. Od tri najznačajnije manifestacije dve su u čast grožđu i vinu i spadaju u najveće, ne samo u ovom gradu nego i u regionu. To nije slučajno ako se zna da tradicija proizvodnje vina datira još iz perioda Rimljana, a da je okolina Vršca i obronci Vršačkih planina idealno mesto za gajenje grožđa.
Kuće za vino
Najpoznatiji su "Selekta”, podrum Josipa Nedina u etno stilu, a u restoranu "Gudurička priča” mogu se probati skora sva vina iz ovog kraja uz lokalne specijalitete. U susednom selu Velikom Središtu je podrum Krstov.
Među najvećim vinogradima na Balkanu su, a godišnje naprave od pet do šest miliona litara vina. Oko 80 odsto zasada je italijanski rizling koji najbolje uspeva na ovim terenima. |
Najlepši način da se upozna grad jeste lagana šetnja a prvo odredište – Vladičanski dvor, prelepa barokna zgrada, odnedavno otvorena za posetioce. Preko puta je pravoslavna Saborna crkva iz 1785. godine posvećena sv. Nikoli. Po instrukcijama domaćina, Tatjane Palkovač, direktora vršačke turističke organizacije, prošetali smo, preko glavnog gradskog trga, sve do "Apoteke na stepenicama”, jedne od najstarijih i najlepših zgrada u Vršcu, kako nam je objasnila Nevena Rabrenović, vodič u ovom, izmeštenom prostoru Gradskog muzeja.
U "Apoteci na stepenicama” su za sada smeštene četiri stalne postavke Gradskog muzeja dok se glavna zgrada i "Konkordija" ne renoviraju: Zdravstvene kulture južnog Banata, Sećanje na Paju Jovanovića, Arheološka postavka iz vremena paleolita, neolita i sve do srednjeg veka i Izložba medalja iz 18. i 19. veka. Jednu od prostorija krase monumentalno platno "Vršački triptihon" kojim je Paja Jovanović proslavio i sebe i rodni Vršac, kao i jedan od značajnijih portreta kralja Aleksandra Karađorđevića (platno iz 1931 godine) gde je Paja postigao neponovljivu igru senki. Odakle god da se gleda u platno (dok se lučno krećete ispred njega), u kralja, u njegove oči, prste i vrh čizama one vas – prate...
U jednoj od prostorija je i maketa Vršačke kule iz 15 veka, jer je ona simbol nastanka Vršca kao grada u okviru utvrđenja. Inače, na kuli visokoj 19 metara (Donžon kula) trenutno se izvode radovi. Urađen je krov, dok će na temeljima stare kule koja je služila kao izvidnica biće podignuta – Vidič kula. Planirano je da budu podignuti i zidovi, a u okviru kule biće propratnih objekata (mala muzička dvorana, sala, biblioteka, muzej).
U hodu saznajemo da Vršac nema bioskop, ali zato su Vrščani ponosni na Sterijino pozorište. Grad sa 40 hiljada stanovnika ima dugu pozorišnu tradiciju, a kultura odlaska u pozorište ovde se zaista neguje.
Na putu do Rimokatoličke crkve – katedrale, prolazeći pored Gradskog magistrata
Vinska kultura
Promovišu običaje, gastronomiju i prirodne lepote svoga kraja, a time na poseban način utiču na formiranje, jedne za nas nove i vrlo značajne grane, a to je vinski turizam. U Srbiji trenutno egzistira osam vinskih redova, broj se stalno povećava, što je dokaz je da se polako vraćamo u red velikih vinskih zemalja, tamo gde nam je mesto i gde smo, kao peta sila u Evropi nekada i bili”, kaže Nikola Cuculj veliki majstor banatskog vinskog reda "Sveti Teodor”.
Zanimljivo je da je na ovogodišnjem prvom Saboru vitezova vina, španski ambasador primljen je u vinski red "Sveti Teodor”.
Prijemu su prisustvovali i predstavnici vinskih viteških redova iz Mađarske, kojima su domaćini organizovali obilazak Vršca i okoline. |
- zgrade opštine(sastavljene od tri zgrade) setili smo se reči domaćina da Vršac ne dozvoljava žurbu i da je poželjno u njemu boraviti minimum tri dana, jer toliko je potrebno da se doživi na pravi način.
"Uslova za to svakako ima jer Vršac raspolaže sa oko 350 kreveta. Za za preporuku su: hotel "Srbija” u samom centru, "Vila Breg", sa modernim spa centrom, ušuškan na obroncima Vršačkih planina, motel "Vetrenjača" na ulazu u grad i još oko 40 ležajeva u privatnom smeštaju”, saznajemo od direktorke turističke organizacije.
Pored domaćih turista, najbrojniji su gosti iz Hrvatske, Slovenije, Nemačke, Rumunije… U poslednje vreme Italijani su sve prisutniji, možda, kako naša sagovornica kaže i zbog toga što u Vršcu posluju dve jake italijanske kompanije. Sve je više i biciklista koji zbog dobre veze sa Rumunijom, na svojim putovanjima pauzu naprave baš u Vršcu i uglavnom traže povoljniji smeštaj i pokazuju veliko interesovanje za domaću hranu.
Kako se Vrščani mogu pohvaliti i odličnom ugostiteljskom ponudom, bilo da je reč o kafićima, prosečnim ili nešto ekskluzivnijim restoranima ili sve popularnijim vinskim podrumima ko god jednom dođe sigurno će poželeti da se vrati.
