Turistički bonton: kako jesti i piti?
Znate li da nije uvek nepristojno poslednje kapi pića uliti u svoju, umesto u tuđu čašu ili da se u nekim delovima sveta smatra rasipnim kada svako za stolom jede iz svog tanjira?
Ponašanje za stolom
Ako jedete domaću azijsku testeninu - nudle u Japanu, to možete činiti i vrlo glasno pa čak i srkati. U Kini nikada nemojte zabadati štapiće naglo u posudu u sa pirinčem jer će vaše domaćine to podsetiti na način na koji se pirinač servira mrtvima. Takođe, nije poželjno svojim štapićima hranu dodavati drugoj osobi, s obzirom na pogrebni budistički običaj prema kojem se ostaci kremiramog tela štapićima dodaju među članovima porodice. To pravilo se primjenjuje širom Azije a ne samo u Kini.
U Nepalu za stolom čekajte da vas domaćim posluži i zatražite još. Ako ste u društvu, nemojte ustajati dok svi ne završe, a ako baš morate da odete, izvinite se rečima "bistaii khaanus" ili "jedite polako”.
U restoranima u Portugalu ne pitajte za so i biber ako već nisu na stolu. Traženje bilo kakve vrste začina u toj zemlji se smatra uvredom za kuvara, a oni su vrlo cenjeni u Portugalu. Francuzi takođe vole kuvare, ali smatraju vrlo nepristojnim razgovor o novcu. Ne vole ni deljenje računa, toliko popularno u Americi, a predlog da svako plati svoje smatraju izuzetno nesofisticiranim.
Ako u Meksiku tokom obroka uhvatite nečiji pogled, bez obzira na to da li se radi o strancu ili prijatelju sa kojim delite trpezu obavezno kažite „provecho" ili uživaj. Ne zaboravite ovaj običaj jer ga u Meksiku jako vole i smatraju veoma pristojnim.
Uzimanje hrane iz posebnog tanjira u Etiopiji se doživljava kao smešno, bizarno i rasipno. Hrana u toj zemlji se uvek deli iz jednog tanjira, a jede se rukama, bez ikakvog pribora. Pohlepa se smatra vrlo necivilizovanom pa za etiopskom trpezom treba jesti polako i ne treba zaboraviti da se jela od mesa obično ostavljaju za kraj, pa ne treba odmah navaliti na njih.
Piće
U Japanu nemojte sipati sami u svoju čašu. Pristojno je napuniti čašu osobe pored sebe i čekati da vam ona uzvrati. Posezanje za bocom i nasipanje u svoju čašu za stolom bi se moglo protumačiti kao da imate problema s alkoholom.
U Jermeniji pak, ako nekome nalijete poslednje kapi iz boce, osobi niste iskazali čast, već ste je obavezali da plati novu rundu. Zato je pristojno poslednje kapi sačuvati za sebe.
U Australiji, slično kao i kod nas, drže do običaja zvanog „shouting” koji podrazumeva da svako naruči po jednu rundu pića pa nikako nemojte otići dok ne platite svoju turu.
U Rusiji, piti votku sa domaćinima votku znači ne pijuckati, već ispiti naiskap. Od muškaraca se očekuje da čašicu isprazne u jednom gutljaju, a žene poneku rundu mogu i da preskoče. Votku nije dozvoljeno mešati ili razblažavati, a ispijena se boca ne sme vratiti na sto već je treba odložiti na pod.
U Švedskoj, pak, nije pristojno zveckati čašama, a izuzetak je jedino kucanje prilikom zdravice.
Uputstvo za vegetarijance
U Peruu, kao i u ostalim zemljama, postoje vegetarijanski restorani na svim važnijim turističkim mestima. Ali treba napomenuti da se u običnim restoranima termin „bez mesa” odnosi samo na jela bez crvenog mesa ili svinjetine. Ako želite da budete sigurni da u vašem tanjiru neće biti nikakva životinja, naručite „un plato vegetariano”, što je siguran vegetarijanski obrok.
Rusija isto može biti problematična ako ne volite meso. Vegetarijancima je najbolje da posete Rusiju tokom uskršnjeg posta kada mnogi restorani nude posebne specijalitete bez mesa. Restorani u Moskvi, Petrogradu i ostalim većim gradovima imaju vegetarijanske restorane, ali je povrće u pravilu prekuvano „do smrti”, a vegetarijanska se supa često kuva sa ostacima mesa.
I dok za vegetarijance nisu ni mesarska ravničarska područja Argentine ili srednje Azije, rajem za povrće sa pravom se mogu nazvati mediteranske i bliskoistočne zemlje - Indija i Singapur.
