Svetski arheolozi oduševljeni radom autorke iz Srbije
Najčitaniji tekst u oblasti arheoloških nauka, prema sajtu "Science Direct" koji prati popularnost naučnih tekstova, već mesecima je istraživanje koji svedoči o otkriću najstarije metalurgije na svetu, i to upravo u Srbiji. Autor tog, za nauku izuzetno važnog istraživanja, je mlada naučnica Miljana Radivojević, koja je sa diplomom arheologije iz Beograda pre četiri godine otišla u Veliku Britaniju, gde živi i radi na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).
Za Srbiju koja voli da se diči uspesima svojih naučnika, ovo je izuzetno velika stvar, jer je to prvi članak ikada objavljen u prestižnom časopsu "Journal of archeological science", a čiji je autor srpskog porekla. Tekst možete videti na http://top25.sciencedirect.com/subject/arts-and-humanities/2/journal/journal-of-archaeological-science/03054403/archive/28/ (na prvom mestu).
- Nisam očekivala da će rad od jula pa do danas biti najčitaniji. Imali smo par zapaženih medijskih kampanja u Srbiji i inostranstvu, jer smo želeli da damo na važnosti istraživanju Belovoda i naravno pomogli finansijski. Osim čestitiki, koje su sitizale i od ministra nauke Božidara Đelića, dobijali smo i manje pozitivne komentare: da smo senzacionalisti, da je nastup agresivan i najvažnije - da nam istraživanje verovatno nije akademski verodostojno jer u tom trenutku nije bilo objavljeno. Ovo nam naravno nije bilo pravo (u najmanju ruku), jer su ove kampanje vođene iskrenim namerama da se stvari u našoj oblasti nauke poboljšaju. Otkako smo dobili pozitivne recenzije, i uoči samog objavljivanja, članak je najavljen u "ScienceNews" kao novina u arheologiji, a sada, sa priznanjem kao što je najveća potražnja za njim u svetskoj arheološkoj nauci, možemo još jednom da potvrdimo da ono što radimo ima značajnu akademski težinu. To je veliko priznanje za istraživanja u društveno-humanističkim naukama u Srbiji, jer je i prvi članak u ovom časopisu sa glavnim autorom srpske afilijacije, kaže Miljana.
|
Malo više pažnje
|
Dodaje i da su njene kolege oduševljene, jer znaju koliko je bilo problema tokom pripreme rada. A i UCL je zadovoljan, jer je to priznanje za standard istraživanja u toj instituciji, i sasvim sigurno će biti iskorišćen za medijsku promociju tog instituta.
- Od samog početka, ovo je bio timski rad. U tom lancu ljudi koji učestvuju, svi zavisimo jedni od drugih: da istrazivač lokaliteta Dušan Šljivar nije otkrio uzorke na kojima radimo, ja se ne bih bavila time, kao i da nije bilo mog supervizora profesora Thila Rehrena, ne bih ni otišla u London. Kako stvari stoje sada, smatram da je moja najveća nagrada to što radim ono što volim i to na najboljem mestu na svetu. To mi je najveći uspeh!
