Biljno ulje - gorivo budućnosti za avione?
U potrazi za alternativnim rešenjima, zbog velike potrošnje, variranja cene i uvoza nafte američka ratna mornarica i komercijalna avioindustrija razmatraju načine da naftne derivate zamene biljnim uljem kao izvorom goriva za avione, preneo je "Glas Amerike".
Borbeni nadzvučni F-18, koji se testira na poligonu Američke ratne mornarice u Marilendu, pokreće gorivo koje je 50 odsto na bazi nafte, a drugih 50 procenata je dobijeno iz semena cameline, biljke uljarice poznate kao divlji lan.
Rik Kamin vodi program za testiranje alternativnog goriva i kaže da bilo da se radi o uvoznoj nafti ili divljem lanu uzgojenom na plantaži kod aviona F-18 ne vidi se razlika. To pokazuju svi do sada obavljeni testovi. Ponekad bi se čak gorivo na biljnoj bazi pokazalo delotvornijim, kaže on.
Iz fabrike za rafinerijsku opremu Hanivel (Honeywell) UOP, kažu da takav učinak ne iznenađuje, jer hemijska struktura divljeg lana nije mnogo drugačija od dizel nafte ili goriva za letilice. A gorivo za borbene avione nije mnogo drugačije od onog za putničke letilice.
Japan Erlajns bila je jedna od nekoliko avio-kompanija koja je uspešno testirala razne vrste biogoriva prošle godine.
Osim nedavnog rasta cena nafte, ono što je probudilo zanimanje za biogoriva je i zabrinutost zbog zagađenja okoline: sagorevanje stvara ugljendioksid, odnosno gasove "staklene bašte". A, drugi razlog bi bila mogućnost za dobar biznis.
Cilj Hanivel UOP je da u sledećih deset godina trećina goriva za američki transportni sistem postane biogorivo, što će uključivati i naftu na bazi divljeg lana.
DŽim Bartis iz Korporacije Rand nije uveren da je uzgajanje ove uljarice dobra ideja:
"Da bi se proizveo samo jedan posto količine nafte koja se koristi u SAD, trebalo bi ustupiti 10 odsto od ukupne zemlje za sve useve u Americi. I to ne samo zemlje na kojoj se uzgajaju zrnaste kulture. Radilo bi se o ustupanju jedne ogromne površine".
Prenamena te čitave površine imala bi negativne posledice na prehrambenu industriju, pogotovo ako se uzgoj pšenice zameni divljim lanom, rekao je on.
Prema DŽimu Bartisu, to znači da bi se negde drugde u svetu morale krčiti šume ili livade kako bi se uzgajala pšenica. A krčenjem šuma stvaraju se velike količine štetnih gasova koji mogu poništiti prednosti proizvodnje divljeg lana kao zamene za naftu.
Trenutno svega nekolicina farmera uzgaja ovu uljaricu. Osim toga, postoji i drugi nedostatak, a to je da ne postoji fabrika koja bi u potpunosti proizvodila samo ovu vrstu goriva.
