Svemir se širi u nedogled
Veliki skup galaksija, poznat kao Abell 1689, poslžio je naučnicima kao jedna vrsta kosmičke lupe i otkrio da je sudbina svemira da se neprestano širi.
Astronomi su iskoristili način na koji skup galaksija nazvan Abell 1689 iskrivljuje svetlost sa udaljenih zvezda da bi ustanovili količinu tamne energije u kosmosu, tajanstvene sile koja ubrzava širenje univerzuma.
Razumevanje raspodele ove sile otkriva da je najverovatnija sudbina univerzuma da se neprestano širi, preneo je Bi-Bi-Si.
Naučnici veruju da će na kraju univerzum postati jedno hladno, pusto prostranstvo.
U studiji međunarodnog tima istraživača, koji predvodi profesor Erik Džulo sa "Džet Propalšon" laboratorije NASA u Kaliforniji, čiji su rezultati objavljeni u časopiu "Sajens", ističe se da tamna energija čini tri četvrtine svemira, ali je potpuno nevidljiva.
Šta je ona zapravo i koje je njeno poreklo još je nepoznato. Jedino se zna da postoji kroz uticaj na ekspanziju svemira.
Da bi saznali kako se tamna energija širi svemirom, astronomi su koristili svemirski teleskop Habl kojim su posmatrali način na koji se svetlo sa dalekih zvezda iskrivljuje oko Abella 1689, nama bliskog skupa galaksija.
Abell 1689, koji se nalazi u sazvežđu Device, jedan je od najvećih galaktičkih skupova poznat u nauci.
Svetlost se iskrivljuje oko masivnih skupova galaksija i time omogućava da vidimo najudaljenije objekte. Zbog svoje ogromne mase, galaktički skup se ponaša kao kosmička lupa oko koje se svetlost iskrivljuje.
Način na koji se svetlost iskrivljuje oko ovog kosmičkog sočiva zavisi od tri faktora: udaljenost objekta, mase Abella 1689 i rasporeda tamne energije.
Astronomi su uspeli da izračunaju prve dve varijabile pomoću teleskopa Evropske južne opservatorije, što im je omogućilo da izračunaju i treći, ključni faktor.
Distribucija tamne energije ukazuje astronomima da će univerzum nastaviti beskrajno da raste.
Na kraju će postati hladna pustara na kojoj će vladati temperatura koju naučnici označavaju kao "apsolutna nula".
Profesor Prijamvada Nataradžan sa Univerzitet Jejl, jedan od vodećih kosmologa i koautor ove studije, smatra da je ovim istraživanjem konačno dokazana "tačna sudbina kosmosa".
