Najopasnije su "društvene mreže" koje nije moguće obrisati
Deca mlađa od 13 godina obično ne koriste Snapchat i Facebook, a ako su im društvene mreže dozvoljene roditelji uglavnom prate direktne poruke i druge aktivnosti. Ipak, jedna aktivnost se ohrabruje, pri čemu se na nju ne obraća posebna pažnja, pa vaspitači nisu ni svesni šta ona u moderno vreme zapravo predstavlja.
Naime, radi se o tome da i sami roditelji ohrabruju grupno dopisivanje, potpuno nesvesni da je ovo zamenilo grupice đaka koji su se nekada okupljale u prostorima poput školskih hodnika i dvorišta, a deca ovakvu komunikaciju nose svuda sa sobom, te je donose i u svoje domove.
U najboljem slučaju grupna dopisivanja su način za formiranje produktivnih grupa, te aktivnost koja čini da se mlado biće oseća prihvaćenim. U najgorem slučaju stvaraju dodatni prostor za online nasilje, te komentare koji mogu da ostave trajne posledice. Dok se o uticaju društvenih mreža konstantno raspravlja, grupne poruke uglavnom ne privlače pažnju.
Neophodno je da deca, ali i roditelji, razviju veštine koje su im neophodne da bi se pravilno odnosili prema modernim načinima za komunikaciju, budući da grupne poruke, kao i bilo koja online komunikacija, podrazumevaju drugačiji način sporazumevanja od one koja se odvija lično, tako da zahteva i drugačiju vrstu inteligencije, i alate koji su potrebni da bi se dete u ovim vodama što bolje snalazilo.
Tako grupne poruke vrše veći pritisak da se nešto prokomentariše kako bi pojedinac uopšte ostao u grupi, a u ovakvim načinima komunikacije lakše dolazi do nesporazuma.
Eksperti roditeljima preporučuju da ohrabruju komunikaciju koja se odvija uživo, te da prate onu koja se sastoji iz grupnih poruka, kao i da deci objasne da to što ne komuniciraju uživo ne znači da im je dozvoljeno da budu manje ljubazna.
Grupne poruke polako evoluiraju u platforme koje nije lako obrisati kao naloge na nekim drugim mrežama, pa upravo zbog toga zahtevaju više pažnje i edukacije
