Kako smo postali zavisni od mobilnog telefona?
Mobilni telefoni postali su sastavni deo naše svakodnevice. Više ne izlazimo iz kuće, a da smo zaboravili telefon - jer je on gotovo uvek u našim rukama. Sigurno vam se desilo da se bar jednom uplašite da ste izgubili mobilni samo zato što vam trenutno nije bio pri ruci. Tim povodom napravili smo anketu, koja je pokazala ono što je i bilo očekivano - većina ispitanika gotovo da ne ispušta telefon iz ruku (336 njih).
Najmanje je bilo onih koji koriste mobilni telefon do jedan sat na dan (137), a broj onih koji koriste mobilni do dva sata dnevno iznosi 225.
Ovaj odnos ne iznenađuje kada se pogledaju aktuelni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima u 2018. godini 92,6 posto stanovništva koristi mobilni telefon. Sa druge strane, svrha mobilnih telefona više nije samo slanje poruka i obavljanje poziva, već se fokus stavlja na internet i društvene mreže.
U Srbiji je preko 73 odsto stanovništva koristilo internet u protekla tri meseca, a skoro 79 posto njih internetu pristupa upravo sa mobilnog uređaja.
Prema ovim podacima, ljudi u Srbiji najviše koriste internet da bi pretraživali informacije o robama i uslugama, zatim zarad gledanja video sadržaja i učešća u društvenim mrežama.
Možda ovi podaci nisu iznenađujući s obzirom na to da se tehnologija neprestano razvija, ali način na koji je upotrebljujemo može da bude zabrinjavajući, saglasni su sagovornici B92.
- Prekomerna upotreba telefona je sve preko sat vremena, ne računajući razgovore - kaže magistar psihologije i predsednik upravnog odbora Udruženja psiholoških savetnika Srbije Nebojša Jovanović, dodavši da se ovo ne odnosi na ljude kojima je telefon vezan za posao.
- Jasno je da, što je čovek više na telefonu, to je manje u živoj komunikaciji sa sredinom u kojoj se nalazi, sa ljudima. U kafićima, recimo, svako klikće nešto po svom telefonu, što znači da za to vreme ne pričaju. Imate i roditelje sa decom gde svako igra neku svoju igricu i nešto radi preko telefona. To prosto umanjuje živu komunikaciju, a čovek nije pravljen za virtuelnu komunikaciju, nego za nešto živo i konkretno. S druge strane, mislim da je problem i u gutanju kratkih i površnih sadržaja. Šta ljudi time dobijaju ? Površne senzacije koje ne mogu da svare i površne vesti bez ulaženja u dubinu - kaže Jovanović za B92.
Pročitajte još:
* Treba vam besplatan Wi-Fi? Evo nekih metoda kako da dođete do njega
On zavisnost od mobilnih telefona upoređuje sa zavisnošću od hrane - kao što neprestano gutanje grickalica nije dobro za varenje, tako je i unošenje tih sadržaja natrpavanje sebe bez "varenja" i bez ulaženja u dubinu.
- To čoveka ostavlja sa osećanjem da je prazan, pa onda ima potrebu da još nešto natrpa u sebe i na taj način, ustvari, puneći se nehranljivim intelektualnim materijama, on samo povećava svoj osećaj praznine. Taj osećaj praznine ga goni da se puni istim takvim sadržajima i onda se dešava da ljudi postaju zavisni kao što postaju zavisni od hrane - ističe Jovanović.
Kod hrane nas možda privlači njen ukus, ali šta je to što nas tera da ne ispuštamo telefon iz ruku?
- Nekako se čini da je telefon danas deo naše ličnosti i toliko stvari investiramo u njega i, prosto, imamo stalnu potrebu da budemo na telefonu jer smo samo na taj način nekim delom sa samim sobom - kaže za B92 psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Filip Nikolić i dodaje: "Na neki čudan i apstraktan način imamo potrebu da budemo na internetu, na socijalnim mrežama i na portalima. Prosto mislimo da radimo nešto za sebe. Imamo potrebu da se zabavimo, ali je to jedna vrsta lake zabave, kao što su rijaliti programi."
Najveći problem je u tome, saglasni su naši sagovornici, što nas prekomerna upotreba telefona okreće samo ka telefonu.
- To vam je isto kao ova manija sa rijaliti emisijama, ljudi imaju potrebu da zavire u tuđe živote, u tuđe džepove, imaju potrebu da gledaju šta drugi rade, da se slade ili da se ne slade time šta se dešava drugim ljudima - objašnjava naša sagovornica.
- Ta potreba da ja budem uključen više u tuđe živote nego u svoje je beg od stvarnosti i naravno da se loše odražava na mentalno stanje - zato što se na baviš sobom. Kad se ne baviš sobom, ti stagniraš, stojiš, prosto ne napreduješ dovoljno. Jednostavno, ne radiš najbolje za sebe - dodaje ona.
Ana Filip Nikolić ističe da ne treba zanemariti dobre strane interneta, kao što su motivacija i učenje.
- Neka dobra slika na instaramu ili dobar spot mogu da te motivišu da ti uradiš isto. Ali, postoji i negativna strana – budi određenu zavist, da ti patiš zbog toga što ti nešto nemaš, a recimo neko to ima. Ljudi danas slikaju ono što je najbolje u danu, u ručku, na putovanju. Ističemo momente koji su "highlight", kako se danas kaže. To je mač sa dve oštrice – može da te motiviše, a može u tebi da izazove zavist i ljubomoru, da te sputa i izazove neku vrstu depresije i nelagode zato što ti to nemaš, a drugi imaju - zaključuje ona.
Prvi korak koji možete da učinite da biste se spasli prekomerne upotrebe telefona jeste da uvidite da imate ovaj problem, kaže Nikolić. Kao što se kod dece, koja imaju problem sa igranjem igrica, savetuje postepeno smanjivanje umesto naglog ukidanja igara, isto je sa mobilnim telefonom, objašnjava ona.
- Svaki put kada vam je dosadno, umesto da uzmete nešto drugo da radite, vi uzmete telefon. Prosto, ta rutina treba da se menja. Uveče se ljudi često uspavljuju uz čitanje novina ili nečega na telefonu. Ja bih im poručila da prestanu to da rade. Nemojte da uzimate telefon uveče pred spavanje nego upalite televizor, pročitajte knjigu ili neki časopis, radite nešto drugo što vas uspavljuje - savetuje psihološkinja.
