Naučnici otkrili najstariju boju na svetu
Prema najskorijem istraživanju Nacionalnog univerziteta u Australiji, boja žvakaće gume i flamingosa je najstarija boja na svetu.
Boja žvakaće gume, flamingosa i šećerne vune, svetlo roza, je prema najskorijem istraživanju najstarija boja na svetu, piše CNN.
Istraživači su otkrili drevne roze pigmente u kamenju starom 1,1 milijardu godina, što ih čini najstarijim bojama u geološkim zapisima. Drevno kamenje nalazilo se duboko ispod Sahare, u Taudeni Basinu u Mauritaniji.
Prema dr Nur Guneli, koja je pigmente pronašla u sklopu svojih doktorskih studija na Nacionalnom univerzitetu Australije, svetlo roze boje su tvorevina praistorijskih okeanskih organizama.Ovi pigmenti su skoro 500 miliona godina stariji od do sada poznatih ''najstarijih pigmenata''.
- Svetlo roze pigmenti su molekularni fosili hlorofila koje su proizveli drevni fotosintetički organizmi inhibirani u praistorijskom okeanu koji je davno nestao - rekla je Guneli u saopštenju za medije.
Kako bi otkrili pigmente, naučnici su razbili bilion godina staro kamenje, a zatim iz praha koji je od njih ostao, izvukli i analizirali molekule prastarih organizama.
Razblaženi antički pigmenti deluju svetlo roze. Ipak, kada su koncentrisani, boja fosila kreće se od krvavo crvene do tamno ljubičaste, navodi naučnica.
Implikacije za drevni život
Najstarija boja na Zemlji nije jedino otkriće koje je proizišlo iz morskih škriljaka pronađenih ispod Sahare.
Tim naučnika iz Australije, Japana i SAD takođe je iskoristio otkriće ovih pigmenata da potvrdi da su u prastarim morskim ekosistemima dominirale sićušne cijanobakterije, tip bakterija koje energiju proizvode fotosintezom.
Otkriće, objavljeno u novoj studiji, govori više o evoluciji drevnih životinja.
- Precizne analize antičkih pigmenata potvrdile su da su sićušne cijanobakterije dominirale bazom lanca ishrane u okeanima pre bilion godina, što pomaže da se objasni zašto životinje nisu postojale u to vreme - navela je Guneli u saopštenju Univerziteta.
Kako kaže vođa istraživanja i stručni saradnik na Nacionalnom univerzitetu u Australiji, dr Jočenu Broks, ograničene zalihe hranljivih čestica kao što su alge, su verovatno ograničile pojavu velikih, aktivnih organizama u praistorijskim okeanima.
- Alge, iako mikroskopske, su hiljadu puta veće i čine mnogo bogatiji izvor hrane nego cijanobakterije - rekao je Broks u saopštenju.
Cijanobakterijski okeani su počeli da nestaju pre oko 650 miliona godina, kaže Broks, kada su alge počele da se strelovito šire.
Ove alge su snabdevale kompleks ekosistema "naletom energije koji je potreban za evoluciju, kako bi velike životinje, uključujuči i ljude, mogle da se razviju na Zemlji", navodi on.
