Spektakl koji nauka čeka 99 godina. A evo ko će ga snimati!
Milioni ljudi širom sveta moći će da prate potpuno pomračenje sunca 21. avgusta, prvo nakon 99 godina, dok se kreće od zapadne do istočne obale, piše "Spejs". A za to je zaslužna nauka.
Događaj će snimati nekoliko svemirskih letelica, kao i šestočlana posada Međunarodne svemirske stanice (MSS).
Evo liste satelita koje će pratiti ovaj istorijski događaj:
1. Opservatorija za solarno-zemaljske odnose (STEREO; NASA) – lansirana 2006. sa dve letelice, obe u Zemljinoj orbiti (sa letelicom STEREO-B je izgubljen kontakt 2014, ali tu je STEREO-A).
STEREO-A je iza Sunca, gledajući iz perspektive Zemlje, pa će zaokružiti opservacije o solarnoj atmosferi i dati trodimenzionalniju sliku dinamičke korone naše zvezde.
2. Solarna dinamička opservatorija (SDO; NASA) – u svemiru je od 2010, prateći Sunce.
SDO je u nagnutoj geosinhronoj orbiti, što znači da je, iz perspektive Zemljine površine, letelica skoro stalno iznad jedne tačke, bez kretanja. Iz te perspektive SDO će videti parcijalnu eklipsu, od 19.27 do 19.55 GMT.
3. Regionalni interfejs spektograf (IRIS; NASA) – lansiran 2013, proučava energizovanje sunčeve atmosfere.
IRIS je stalno obasjan sunčevom svetlošću i videće mesec kako prolazi ispred naše zvezde nekoliko puta tokom pomračenja, na oko 15 minuta po prolazu.
4. Solarna i heliosferna opservatorija (SOHO; ESA/NASA) – neverovatno dugotrajan satelit, lansiran 1995, orbitira na Lagranžovoj tački L1, stabilnoj gravitacionoj lokaciji između Zemlje i Sunca.
SOHO neće videti mesec ispred sunca, ali njegov koronagraf omogućava posmatranje “veštačkih eklipsi”.
5. Hinode (JAXA/NASA) – zajednička misija američke svemirske agencije i japanske agencije za vazdušno-kosmička istraživanja u funkciji je od 2006. Hinode će posmatrati koronu, ili spoljnu sunčevu atmosferu.
6. Lunarni izviđački orbiter (LRO; NASA) – lansiran 2009 da pravi fotografije mesečeve površine u visokoj rezoluciji, LRO će se pokazati korisnim i tokom eklipse, tako što će se okrenuti i slikati senku meseca na Zemlji. Nove mogućnosti obrade fotografija omogućiće LRO timu da objavi planirane slike eklipse u boji, navela je NASA.
7. Sateliti “Tera” i “Akva” (NASA), Klimatska opservatorija u dubokom svemiru (DSCOVR; Nacionalna agencija za okeane i atmosferu – NOAA/NASA) – ove tri letelice posmatraće Zemlju i promene na njenoj površini tokom pomračenja. “Tera” je lansirana 1999, “Akva” 2002, a DSCOVER 2015.
8. Suomi NPP (NASA/NOAA/DoD – američko Ministarstvo odbrane) i GOES-16 (NOAA/NASA) – ove letelice pratiće lunarnu senku na Zemljinoj površini. SUOMI NPP je lansiran 2011, a GOES-16 2016.
9. Međunarodna svemirska stanica (MSS) – megaprojekt 15 nacija, uključujući SAD, Rusiju i nekoliko država Evropske unije. Posada je na MSS prisutna stalno od 2. novembra 2000, a obično ima 3-6 članova. MSS prođe oko Zemlje svakih 90 minuta, pa će njegova posada 21. avgusta videti eklipsu u tri različita vremena.
