Šta čovek zna, što majmun ne zna
Upoređivanjem inteligencije malog deteta i šimpanze, nemački naučnici su došli do zaključka da šimpanze postižu dobre rezultate kao i dvoipogodišnja deca u mnogim aspektima, ali kada se dođe do komunikativnih sposobnosti, ljudska vrsta pokazuje jasne razlike.
U lajpciškom Institut za evolucionu antropologiju "Maks Plank" naučnica Ester Herman je sprovela više od 100 testova. Devojčica Greta, stara dve i po godine, takmičila se sa šimpanzom Frodom iz zoološkog vrta u Lajpcigu, prenosi Dojče vele.
Tako recimo i dete i majmun prave razliku u količini, na primer šta je veća, a šta manja gomila na tanjiru. Majmun lakše koristi alatku od deteta. Vrlo brzo je uz pomoć štapa "upecao" bananu koju inače ne bi mogao da dohvati. Međutim, pri komunikativnim sposobnostima pokazuje se jasna razlika.
Kada naučnica pokaže na jednu od dve obrnute posude, devojčica odmah razume ispod koje se nalazi obećani komad banane. Ona shvata gest pokazivanja. Šimpanza ne zna šta znači taj gest i besciljno prevrće činije dok ne nađe ono što mu treba.
Testovi su pokazali da ljudi raspolažu socijalnom inteligencijom, tj. sposobnošću da uče od drugih ljudi.
Devojčica je odmah shvatila da će lako doći do banane, koja je u bila u cevi od pleksiglasa, ako po njoj kucne prstima. Šimpanzi trik sa kucanjem možemo da pokazujemo koliko hoćemo, ali on će samo iznervirano nositi naokolo cev sa bananom, kaže naučnica.
