Mesec pun vode!?
Na Mesecu ima barem toliko vode koliko je ima ukupno u celom sastavu Velikih jezera, vodene mase koja hrani Nijagaru i Rijeku sv. Lovre, zaključuju naučnici geofizičke laboratorije Instituta Karnegi u Vašingtonu, piše Večernji list.
Studija koja je pokušala da sakupi sve što se o vodi na Mesecu zna, završava neobičnim zaključkom: voda je sudelovala u ranom razdoblju formiranja Meseca i nena je prisutnost na Mesecu prirodna.
"Više od 40 godina misli se da je Mesec suva kamenita pustinja", kaže Fransis MekKabin, glavni autor ovog iveštaja objavljenoga u prilozima (američke) Nacionalne naučne akademije, čiju je izradu finansirala NASA.
Studija se posebno koncentrisala na mineral hidroksilapatit.
Najzanimljiviji element toga kalcijevog minerala je hidroksilna grupa (OH) nastala u vreme hlađenja magme i oblikovanja Mesečeve površine.
U analizi se pokazalo da bi u Mesečevim stenama, kao hidroksilna grupa u sastavu stenja, moglo biti između 64 čestica na milijardu i pet čestica na milion. To je barem stoputa više nego što se pre mislilo, kada niko nije mogao ni pomisliti da bi udeo vode dosegao jednu česticu na milijardu.
Danas se pretpostavlja da je poznata istorija formiranja Meseca: nebesko telo veličine Marsa sudarilo se sa Zemljom i iz utrobe naše planete u orbitu oko Zemlje izbilo materijal od kojeg se, pre 4,5 milijardi godina, oblikovao Mesec, a istovremeno i Zemlja kakvu poznajemo.
Okeani magme nastali od udara polako su se hladili, a voda, sastavni deo planete, ili je isparila u svemir ili se vezala s drugim elementima u obliku hidroksilne grupe u mineralima.
Nedavne su misije pronašle obilje tragova vode i na površini i u unutrašnjosti Meseca, a do nedavno, nije bilo instrumenata sposobnih da je tako precizno detektuju.
