Hodamo uspravno zbog vrućine
Veći deo onoga što ljude fiziološki čini drugačijim od ostalih životinja - uspravan hod, nedostatak dlake i znojenje preko kože - razvilo se zbog toga što je na mestima na kom su naši preci evoluirali milionima godina bilo veoma vruće.
Prema većini istraživanja, "kolevka čovečanstva" bila je dolini Turkana u Keniji. Danas je to mesto veoma vruće i suvo. Ali, neki naučnici tvrdili su da je tu svojevremeno verovatno bio puno hladniji, šumoviti predeo, tako da su takvi uslovi omogućili razvoj modernih ljudi.
S tim se ne slaže tim okupljen oko Bendžamina Paseja sa Univerziteta "Džon Hopkins". Oni kažu da je Turkana uvek bila veoma vruća, a temperature su retko padale ispod 30 stepeni, dok su se često približavale i brojci od 40 stepeni Celzijusovih.
"Zaključak naše studije jeste da je ova regija, jedna od ključnih regija u kojima su nađeni fosilni ostaci koji beleže ljudsku evoluciju, jako dugo vremena bila vruće mesto, čak i u vreme između tri miliona godina" - rekao je Pasej.
On i njegovi saradnici dokaz su našli u vrlo retkim izotopima ugljenika i kiseonika u zemlji. Po njihovim procenama, dnevna temperatura bila je 30 stepeni Celzijusovih ili viša. To daje dodatnu težinu tzv. "termalnoj hipotezi".
Termalna hipoteza tvrdi da su se ljudi, kad su počeli da hodaju uspravno, krenuli su jako da se znoje i odbacuju dlaku kako bi im bilo lakše da se rashlade. Po toj teoriji, koju podržavaju novi podaci, ljudi su zapravo stvoreni za život u veoma toploj klimi, a širenje na ostatak sveta omogućila su otkrića kao što su odeća ili vatra.
