Da li znate kakve sve tajne krije Mars?
Od momenta kada je NASA objavila postojanje tekuće vode na Marsu, otkrilo se još nekoliko činjenica o našem Crvenom "komšiji" koje nisu poznate široj javnosti.
Mars ima impaktno staklo koje može sadržati tragove drevnog života
Nasin satelit za izviđanje Marsa otkrio je nalazišta impakt stakla u nekoliko kratera na Crvenoj planeti. 2014. godine naučnik Piter Šulc otrkio je slično impakt staklo u Argentini koje je očuvalo biljne materije i organske molekule, piše sajt listverse.com.
Pročitajte još:
* Na Marsu nađena voda, za vanzemaljcima se još traga
* NASA u dilemi posle otkrića vode na Marsu: Šta dalje?
* Zavirite na Crvenu planetu: Istražite Mars pomoću videa od 360 stepeni
Komete donose pravu pustoš na Marsovoj magnetosferi
Kako se približava planeti, magnetno polje komete se intenzivira, tako da Marsova magnetosfera, koja je jako slaba, ostaje u potpunom haosu.
Mars ima "Mohikanca"
Ova ‘frizura’ nastaje tako što električno polje, koje stvaraju solarni vetar i Koronalne eksplozije, može da usmeri naelektrisane čestice u oba pola. Ovo stvara polje jona koje podseća na takozvanu Mohikanac frizuru.
Usevi koji bi mogli da rastu na Marsu
Ako će ljudi ikada naseljavati Mars, onda će morati da se smisle načini ishrane kolonista na Crvenoj planeti. Prema naučnicima, već postoje usevi četiri vrste povrća i žitarica koji bi trebalo da mogu da rastu na Marsu. To su paradajz, rotkvice, pirinač i grašak.
Dine koje podsećaju na tačkice i crtice tipičnim za Morzeovu azbuku
Naučnici smatraju da su obližnje depresije ograničile količinu peska za formiranje dina, što je dovelo do njihovog neobičnog oblika. Dine "crtice" su formirane vetrovima koji duvaju pod pravim uglovima u oba pravca, kreirajući njihov linearan oblik. "Tačkice" su za naučnike još uvek misterija. One se pojavljuju kada nešto prekine formiranje linearnih dina. Oni ne mogu sa sigurnošću da kažu šta je to "nešto" i nadaju se da će daljim istraživanjem potpuno otkriti proces formiranja ovih dina.
Nekada je bio Bela planeta
Istražen region Crvene planete sadrži visoku koncentraciju sicilijum-dioksida i to do 90 odsto u nekim stenama. Naučnici su bili iznenađeni i prisustvom minerala tridimita, koji je jako retka pojava na zemlji. Pomoću 2D poprečnog preseka grafičkog snimka planete, naučnici su otkrili da je na Marsu, pre 370.000 godina bilo ledeno doba, još ekstremnije od onog na planeti Zemlji, kao i da se sledeće očekuje za 150.000 godina.
Postojanje aktivnih vulkana i okeana?
Prisustvo minerala tridimit ukazuje da je ranije na Marsu bilo aktivnih vulkana. Prema novim istraživanjima, erupcije vulkana su se događale ispod leda i bile su toliko jake da su probijale debeli sloj leda. Naučnici i dalje debatuju oko toga da li je na Crvenoj planeti nekada bilo okeana. Pronađeni ostaci nekadašnje obale ukazuju na postojanje okeana, kao i ogromnih cunamija koji svojom jačinom ne mogu da se mere sa onima na Zemlji. Bilo da je okean ili ne, naučnici se slažu da je na Marsu je bilo više vode nego u celom Severnom Ledenom okeanu.
