Ruski nebeski džin - Iljušin-96 umesto Boinga
Rusija planira da obnovi serijsku proizvodnju aviona Iljušin-96-300, saopštio je generalni konstruktor aviokompleksa "Iljušin" Nikolaj Taljikov. Proizvodnja četvoromotornog džina stopirana je pre nekoliko godina, jer avioni "Il" nisu mogli da izdrže konkurenciju sa američkim Boingom i evropskim Erbasom.
Kubanska aviokompanija "Cubana de aviacion" danas je jedini komercijalni korisnik aviona Il-96-300 u svetu. U Rusiji se avionima Il-96-300 prevoze samo visoki zvaničnici, uključujući i predsednika Rusije. Međutim, dobru perspektivu mu predviđaju projektanti, probni piloti, čak i obični putnici koji lete avionom Il-96.
Još pre godinu dana nije bilo ni govora o obnavljanju serijske proizvodnje ruskih dugolinijskih aviona. Naprotiv, nacionalna kompanija "Aeroflot" je iz svog avioparka izbacivala Il-96. Bilo je ukupno šest dugolinijskih Il-96-300, koje je kompanija počela da koristi 1995. Razlog je bio zastarevanje aviona, niska ekonomska efikasnost (Il-96 ima četiri motora, a Boing i Erbas po dva), kao i neudobna unutrašnjost aviona.
Trebalo je da ga zameni američki Boing 747 (zbog njega je u postsovjetsko vreme i napravljen Il-96-300, radi konkurencije).
Putinom i Kastrov avion
Interesovanje za nabavku dugolinijskog aviona ruske proizvodnje ispoljavali su Venecuela, Peru, Kina i više država Bliskog istoka. U nekim zemljama bili su čak potpisani i odgovarajući sporazumi. Međutim, avioniIl-96 su poleteli samo na Karibe, s tim što je jedan od ruskih aviona bio isporučen Kubi kao predsednički avion. Sada aviokompanija eksploatiše pet ovakvih letelica.
On može da preveze 300 putnika, troši samo 7 tona goriva za 4 motora, a Boing nosi 200 putnika i troši 6 tona za dva motora. Koji avion je bolji? Da li su potrebni jači argumenti?
Il-96 ne prevozi obične putnike u Rusiji. Za osam aviona Il-96 radi specijani letački odred "Rusija", koji se bavi prevozom visokih zvaničnika, uključujući i predsednika Rusije.
Podsečena krila Il-96
Il-96 je prvi ruski širokotrupni dugolinijski putnički avion. Prošao je čitavu seriju ozbiljnih ispitivanja i letova na dugim relacijama. Na probnom letu Moskva-Petropavlovsk Kamčatski - Moskva bez sletanja u Petropavlovsku avion je preleteo 14.800 kilometara za 18 sati i 9 minuta.
Velika pažnja poklonjena je bezbednosti svih sistema upravljanja avionom Il-96-300. Njegove električne komande leta (fly-by-wire control system) duplirane su mehaničkim sistemom, gde se sva sila od volana/palice i pedala prenosi na krmila pomoću sajli, tako da u slučaju otkazivanja elektronike pilot može ručno spustiti avion. Konstrukcija aviona je idealna ne samo po aerodinamici, već i po koeficijentu sigurnosti i konstruktorskim rešenjima.
Piloti koji su upravljali ovim avionima ističu njihovu pouzdanost i jednostavnost u poređenju sa zapadnim konkurentima.
- Šest puta sam spuštao Il-96 sa simulacijom otkazivanja svih motora. Bio je to zadatak generalnog konstruktora. Mogu vam reći da ni na jednom stranom avionu ovoga tipa ništa slično nije rađeno - izjavio je probni pilot aviona Il-96 Anatolij Knišov.
- To je najbezbedniji avion - slaže se njegov sin Sergej Knišov, najmlađi kapetan aviona Il-96, bivši pilot Aeroflota. - Otkako je u upotrebi (od 1993. godine) Il-96 se nikad nije srušio.
Bez obzira na svoju originalnost, ovaj avion je imao nezavidnu sudbinu. U jednom trenutku se ispostavilo da on nikome u Rusiji nije potreban. Lobisti zapadnih proizvođača aviona potrudili su se da "spuste na zemlju" Il-96, mada Anatolij Knišov tvrdi da je jedan sat leta aviona Il-96 hiljadu dolara jeftiniji od V-767−300ER.
