Ekološka plastika od kokošjeg perja
Dvojica naučnika iz Vašingtona pronašla su način da kokošije perje pretvore u plastiku koja se razlaže za šest meseci prirodnim putem, za razliku od plastika na bazi petroleja, koja je, praktično, nerazgradiva.
Živinske farme u SAD svake godine proizvedu gotovo 2.000 tona perja. Jedan deo se koristi za izradu jastuka, zimskih jakni i životinjske hrane, dok se 80 odsto baca. Uskoro bi to perje moglo da se prerađuje u biorazgradivu plastiku za izradu saksija, u autoindustriji i drugim delatnostima, naveo je "Glas Amerike".
Hemičar Masud Huda, koji radi u Institutu za hortikulturu, kaže da je reč o formuli za smolu, sto odsto na bazi perja. Pre nekoliko godina Huda se udružio sa istraživačem Valterom Šmidom, iz Sekretarijata za poljoprivredu, koji je radio na praktičnoj primeni kokošjeg perja. Zajedno su proizveli papir za umetnike, apsorbente, filtere za vodu u vazduh i termoizolacione materijale.
Šmid kaže da hemijski sastav i otpornost čine perje pogodnim za razne svrhe, jer je oko osam puta izdržljivije od celuloze.
"Kada bi bilo dvostruko teže i upola slabije građe, ptice ne bi mogle da lete", rekao je on.
Kasnije su Šmid i Huda proizveli biorazloživu plastiku i počeli da prave plastične saksije. One na bazi petroleja mogu da traju neograničeno dugo, ali se, ipak, ne koriste više od jedanput, dok se saksije na bazi perja razlažu za šest meseci do nekoliko godina.
Dvojica naučnika izradila su i prototipe instrument tabli za kola i drugih delova za autoindustriju. Kažu da su mogućnosti nove plastike ogromne. Sada probaju da u svoje saksije mešaju druge materijale, korisne za biljke, kao što je đubrivo u granulama. Naučnici se nadaju da bi kroz godinu-dve njihove saksije mogle da se nađu na tržištu i da bi to moglo da označi početak kraja za saksije od plastike koja se ne razlažu.
