Nova saznanja o fosilu u Grenoblu
U Grenoblu je ispitivanju zračenjem podvrgnut fosil hominida nazvan "Australopithecus sediba" pri čemu su uočena dva fenomena - područje male gustoće u samoj lobanji, što bi mogao biti ostatak mozga pošto su ga preradile bakterije, kao i fosilizovana jajašca insekata.
Ovaj fosil je predstavljen prošle nedelje u Južnoafričkoj Republici. Evropski sinkrotronski pogon ESRF, koji se specijalizovao za proučavanje fosila tako da ih ne oštećuje, doneo je niz zanimljivih pa i senzacionalnih novih saznanja nevidljivih golom oku.
Znalo se da je sačuvani fosil 80 centimetara visokoga bića star dva miliona godina, ali je odokativno ocenjeno da je taj primerak vrste koja se evolucijom odvojila od majmuna zapravo mladunče.
"Zubi su veoma dobro očuvani, posebno treći kutnjaci, koje smo tek sad vidjeli jer nismo htjeli riskirati da ih čupamo iz stijene u kojoj su se fosilizirali. Sada ih, zbog vema detaljne trodimenzionalne skice možemo lako izdvojiti i dobro proučiti, spolja i unutra", izjavio je naučnik Pol Tafre.
Kompjuterski napravljen snimak pretvoren u grafički model koji će anatomi još godinama moći da rastavljaju i proučavaju deo po deo, a 3D modulima biće proizvedene opipljive, "očišćene" replike.
Iako se može posumnjati da je u lobanji leglo pronašla neka moderna vrsta insekta, gustoća tih jajašaca nameće zaključak da ona potiču iz vremena kada su insekti razlagali telo mrtve jedinke. Kako god bilo, sada se zna u milimetar njihovo tačno mesto u fosilu, pa se može uzeti vrlo malo njihovog uzorka.
Od pronalska kostura u Johanesburgu paleoantropolozi se spore o njegovoj važnosti. Autor analize Li Berger i dalje istražuje pećinu na lokalitetu Malapa gde je nađen i ženski kostur.
