Ako kupujete preko interneta, ovo morate da znate!
Ukoliko ste ljubitelj kupovine preko interneta neopohpdno je da u samom startu znate šta će vam se pored osnovne cene proizvoda naplatiti pošto paket stigne u zemlju.
Odmah na početku treba objasniti da se pošiljke do 50 evra ne oporezuju, ali se PDV plaća na sve pošiljke, kolika god bila njihova vrednost, ukoliko su naručene od pravnog lica. Na taj način pošiljka zna da bude dosta skuplja, što najviše ljuti naše kupce.
Zaposleni u Upravi carine se sa ovakvim žalbama suočavaju gotovo svaki dan, a među poslendjima koji su uputili sličnu žalbu jeste i čitalac Telegrafa koji je za 2 slipringa čija je vrednost 90 dolara platio, kako kaže “carinu 319,50, PDV 1999,50, a “usluge” carinjenja 6.540 dinara! Sve ukupno 8.859 dinara dažbina za nešto što košta 7900 din.
Zbog ovog i sličnih slučajeva Telegraf Vam objašnjava kako se carini roba i koliko će vas stajati dadžbine ukoliko neku stvar poručite preko interneta. Prvo, paket koji stiže na carinu obezbeđuju se unakrsnim povezivanjem kanapa, na čijim krajevima se obavezno stavlja poštanska plomba. U slučaju da pošiljka podleže naplati carinskih dažbina na pošiljku se stavlja nalepnica “OCARINjENO”, a ukoliko ne podleže, nalepnica “OSLOBOĐENO OD PLAĆANJA CARINE“.
Kontroli, odnosno otvaranju paketa može prisustvovati i primalac pošiljke ili osoba koju je za to opunomoćio. Carinik vrši uvid u sadržaj paketa i poredi ga sa pratećom dokumentacijom. Svi paketi koji sadrže robu koja podleže carinskoj kontroli i/ili naplati dažbina se otvaraju.
Iz Uprave carina kažu da se sve reklamacije koje pošiljalac, ili primalac imaju upućuju preduzeću PTT saobraćaj “Srbija“ u ulici Savska 2, u Beogradu.
Što se tiče carinjenja paketa ono započinje prvenstveno određivanjem carinske vrednosti neke robe (u ovom slučaju pošiljke) i to primenom metoda koje su propisane Carinskim zakonom i pratećim propisima.
Carinski službenici osim navedene vrednosti(odnosno računa) kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se čini iz razloga što se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.
Što se tiče visine carina uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. Iz carine naglašavaju da se, za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine.
U slučaju da su pošiljke vrednije od 3.000 evra, ili kada ih naručuju pravna lica tada je obavezno podneti deklaraciju u pisanom obliku (Jedinstvena carinska isprava – JCI) i započeti postupak redovnog carinjenja. Ono podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi.
Ko je oslobođen plaćanja dadžbina?
* pošiljke male vrednosti poslate od strane fizičkog lica drugom fizičkom licu, koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja, u ukupnoj vrednosti do 70 evra (ove pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina i PDV);
* pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 50 evra (ovakve pošiljke su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, a PDV se plaća).
Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja. Treba imati na umu da kada se kaže uvozne dažbine, misli se na carinu i PDV.