Fejsbuk objavljuje rat Guglu
Nakon kupovine firme WhatsApp, Facebook je za dve milijarde dolara kupio i firmu Oculus VR. Cilj je ovladavanje tehnologijom „naočara za internet“. To je trend budućnosti oko kojeg se vodi borba sa kompanijom Google.
Društvene mreže, tablet-računari i pametni telefoni – sve to je samo „lanjski sneg“. Velike igrače na internetu poput Googlea ili Facebooka interesuje samo odgovor na jedno pitanje: šta je tehnologija sutrašnjice? Šta bi mogao da bude novi „Sveti gral“ za korištenje interneta u budućnosti? A tu je još jedno važno pitanje. Ko će prvi da ga otkrije, pita se Dojče vele?
Novinarka nemačke televizije NDR Svea Ekert je specijalizovana za pitanja informatičkih tehnologija. Ona je sigurna: budućnost imaju „wearebles“ uređaji – dakle, uređaji koji mogu da se nose uz telo, a mogu da se priključe i na internet i prepoznaju razne akustične i vizuelne signale. Stručnjaci čoveka budućnosti vide kao „kiborga“ – čoveka robota, kod kojeg će mobilni telefoni, koji već danas kao da su srasli s nekim osobama, zaista i da srastu sa ljudima.
Trka za trendovima budućnosti
U tom smeru kreće se i razvoj specijalnih naočara Google Glass. U staklu tih naočara nalazi se mali ekran koji onom koji ih nosi daje informacije o tome šta upravo vidi. Osim toga treptajem oka ovim naočarama može da se da komanda da naprave fotografiju ili snime video. One su još uvek u probnoj fazi, ali Google tako opet ima malu prednost u trci za osvajanje trendova budućnosti.
Facebook kupovinom firme Oculus pokušava da sustigne konkurenta. Oculus se nalazi u fazi razvoja svojih naočara pod nazivom Oculus rift. To su naočare koje onom koji ih nosi prikazuju trodimenzionalnu sliku. One reaguju na pokrete glave i korisnik tako može da gleda bilo koji „virtuelni svet“. Do sada su te naočare bile koncipirane za video-igrice. Šef Facebooka, Mark Cukerberg veruje da se tim izumom, na primer, od kuće može prisustvovati nastavi u školi ili da se razgovara sa lekarom.
Facebook prespavao mobilnu telefoniju
„Facebook mora stalno da pronalazi nove definicije svoje poslovne filozofije“, kaže Svea Ekert. „Samo tako se može opstati na tržištu i zabeležiti dalji rast, odnosno izbeći stagnacija.“
„Fejsbuk“ je potpuno propustio razvoj mobilne telefonije. „Trenutno je ta firma na mobilnim telefonima samo jedna mala ikona, mali App sličan drugima koji već postoje na ekranima naših telefona“, upozorava Ekert i dodaje: „ Facebook želi da bude ultimativni uređaj, platforma preko koje ćemo svi mi da pristupamo internetu i da živimo naše 'umrežene' živote. I to sada pokušavaju kupovinom tih naočara, odnosno firme Oculus.“
Kao i Google Glass i Oculus rift se još uvek može nabaviti samo kao test-verzija. Korisnici još uvek moraju sami da pišu programe za korišćenje tih aparata. Jedan od onih koji se time bavi je Maks Rajner, sa ciriške Visoke škole umetnosti za fizičku interakciju. On je razvio simulator koji uz pomoć specijalnih naočara korisnika „pretvara“ u jastreba koji može da leti iznad određenih predela.
„Većina osoba koje su testirale naočare i program bile su fascinirane osećajem istinskog 'letenja' i lebdenja iznad predela“, kaže Rajner.
Još uvek samo probna faza
Ipak, taj istraživač navodi da tehnologija još nije dovoljno usavršena. Naočare još uvek reaguju relativno sporo, slike nisu uvek najoštrije. „Naš uređaj simulira kretanje u prostoru, dakle kako se neko naginje ili okreće u vazduhu. Ako sve nije stoprocentno usklađeno, onda postoje trenuci u kojima se ne osećate baš najugodnije.“
I Svea Ekert se osećala nelagodno kada je prvi put isprobala Google naočare. „Osećala sam se nekako skučeno.“ Neki koji su probali te naočare čak su imali i nagon na povraćanje.
Konkurencija ne spava
Dakle, istraživačima je ostalo još posla pre nego što se dođe do proizvoda koji je zreo za tržište. U toku je trka u koju su se upustili i američki Vuzix, Golden iz Velike Britanije, francuski Laster Technologies ili italijanska firma Si14. Na Univerzitetu u Vašingtonu već rade na kontaktnom sočivu koje bi bilo sposobno da se priključi na internet i emituje slike direktno na rožnjaču.
Treba li računati s tim da će uskoro i čipovi moći da se ugrade u oko ili čak u mozak? „Što se kontaktnih sočiva tiče, to bi moglo da funkcioniše u neko dogledno vreme“, smatra Rajner, „ali implantati u mozgu? Tu sam prilično oprezan.“
Moć Silicijumske doline
Maks Rajner razume zabrinutost koja zbog izuma Googleovih naočari, postoji kod stručnjaka koji se bave zaštitom privatnosti i ličnih podataka. „Fasciniran sam mogućnostima koje te naočare pružaju, ali one su otvoreni prozor u područje privatnog života. Ako se ne vodi računa o tome, može doći do fatalnih grešaka“, kaže Rajner.
Svea Ekert je uverena da regulacione agencije vlade u Vašingtonu teško mogu da zaustave kompanije iz Silicijumske doline: „Internet-industrija u SAD postala je neverovatno moćna. Ne smeju se potcenjivati sume koje ona izdvaja za finansiranje svog lobija kako bi se sprovelo ono što je njoj u interesu.“
