Top izumi koji su delo žena
Tokom 18. veka ženama nije bilo dozvoljeno posedovanje vlasništva nad imovinom, što realnom, što intelektualnom (patenti). U ovo mračno doba žene su mogle da budu pronalazači, ali patent je glasio na ime njenog muža ili muškog srodnika. Takođe, žene su bile podložne mnogim predrasudama koje su, između ostalog, uključivale njihovu nemogućnost da stiču tehničko obrazovanje koje bi im omogućilo da ideju pretoče u delo.
Prvi patent dodeljen ženi u SAD-u dodeljen je 1908. godine Meri Kis za slamku pričvršćenu na šešire, što je značajno uticalo na industriju šešira mlade američke nacije. A onda su se valjda dame razgoropadile i počele da smišljaju (radile su to i ranije, ali sada zvanično) mnogo korisne stvari, i to neke iz totalno “muške poslovne sfere“. Evo, pogledajte.
Cirkular
U kasnom 18. veku u SAD-u se pojavila religiozna sekta poznata kao Šejkersi. Za razliku od ostalih Amerikanaca tadašnje kulture, poštovali su ravnopravnost među polovima i negovali zajednički rad i doprinos, bez obzira na rodnu pripadnost. Tabita Babit, jedna od članica sekte, živela je u Šejkers zajednici u državi Masačusets i radila kao tkalja. Međutim, posmatrala je i rad svoje braće koji su za rezanje drveta koristili običnu dvoručnu testeru.
Naime, testerom su morala da rukuju dva čoveka, a testera je rezala samo u jednom smieru, dok u povratnom zamahu njeni zupci nisu značili ništa. Uvidevši rasipanje energije, Tabita je izumela cirkular - testeru koja kružnim pokretom seče drvo. Iako je dobila ideju 1810. godine, zbog zakona sekte u kojoj je boravila, Tabita nikad nije zatražila patent za svoj izum.
Ej, 10% patenata u 20. veku pripada ženamaA, koliko li su muškarci genijalniji od žena kad je do kraja 20. veka svega 10% prijavljenih patenata bilo je u vlasništvu žena!? Glupo pitanje, naravno. Ej, ljudi, pa kraj 20. veka je bio pre malo više od decenije! Stvarno sramota, jer nije stvar u tome da ženama nedostaje genijalnost, nego u teškoćama kroz koje su žene prolazile zbog toga što nisu dobijale priznanje za sopstvene ideje. |
Signalna raketa
Kad je 1847. godine ostala udovica sa četvoro dece, Marta Koston je tražila način da izdržava svoju porodicu. Prelistavajući dnevnik svog pokojnog muža, otkrila je plan za razvoj signalne rakete koji bi brodovi mogli da koriste za komunikaciju noću. Međutim, testirani prototip jednostavno nije radio.
Marta je provela narednih 10 godina radeći na sistemu vazdušne signalizacije kako bi ga osposobila za upotrebu. Rešenje je, kao i u većini slučajeva, došlo sasvim slučajno - jedno veče Marta je odvela decu da posmatraju vatromet. Tu je shvatila da bi mogla nešto od piratohnike da ugradi u svoj sistem vazdušne signalizacije, što joj je i uspelo.
Američka mornarica otkupila je prava za korišćenje Koston sistema vazdušne signalizacije i koristila ga tokom Civilnog rata. Nažalost, Marti ovaj ugovor sa mornaricom nije obezbedio primanja kojima bi uzdržavala porodicu. U svojoj biografiji je navela da, iako je ugovorna suma koju je trebalo da primi od mornarice iznosila 120.000$, primila je samo 15.000$, a glavni razlog je bio, kako se navodi, taj što je žensko.
Korektor za papir
Bet Nesmit Grejem i nije bila baš dobar daktilograf. Ipak, probijala je svoje mesto kroz mnoštvo sekretarica u nameri da bude izvršna sekretarica direktora odbora Teksaške banke. To je bilo 50-ih godina 20. veka i električna pisaća mašina je tek krenula u masovnu primenu. Međutim, sekretarice bi ponekad morale da prekucavaju i kompletnu stranicu zbog samo jedne greške u kucanju.
Jednoga dana, Bet je posmatrala radnike kako boje novogodišnje crteže na prozoru banke. Uvidela je da u slučaju greške radnici samo dodaju novi sloj bele boje na sliku i započnu novo oslikavanje. Shvatila je da se ta tehnika može primeniti i u njenoj branši.
U svojoj kuhinji je smućkala kombinaciju tempere i boje koja je odgovarala papiru njene kompanije i uz pomoć tanke četkice premazivala greške u kucanju. Vest se ubrzo pročula među njenim kolegicama, pa se broj zahteva za ono što je Bet zvala "Tečnim papirom" brzo povećavao. Zbog prevelikog trošenja vremena na distribuciju "Tečnog papira" u kancelariji, dobila je otkaz, ali joj je upravo to ostavilo dovoljno slobodnog vremena da svoj izum usavršava - 1958. godine je primila i patent za svoj izum.
Kompajler i COBOL kompjuterski jezik
Admiral Grejs Marej Hoper primljena je u vojsku 1943. godine i bila je stacionirana pri Harvard univerzitetu, gde je radila na IBM-ovom Mark I računaru, prvom velikom računaru u SAD. Bila je treća osoba koja je programirala ovaj računar i napisala je i transkript kojim je opisala ručno upravljanje računarom, što je znatno olakšalo korišćenje istog svima koji su sa računarom radili posle nje.
Ipak, njena najveća dostignuća u računarskoj industriji vezuju se za kreiranje kompajlera - softvera koji engleski jezik prevodi u binarni sistem, a koji je programerima omogućio kucanje programskog koda sa lakoćom i uz manje grešaka. Njen drugi kompajler korišćen je za programiranje računara UNIAC I i II, prvih računara u komercijalnoj upotrebi. Nadgledala je i razvoj prvog programskog jezika - COBOL-a, a za svoj rad primila mnogo priznanja.
