Šta bi sve trebalo da znate o komarcima
Svako od vas komarce drži visoko na listi najvećih “neprijatelja” ovog leta. Podmuklo ujedaju kad im se najmanje nadamo, a svrab iritira i nekoliko sati posle uboda.
Olivera Vukićević iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine u razgovoru za Telegraf.rs objašnjava na koji način građani mogu da se zaštite od komaraca, šta treba da urade u stanu, kući i dvorištu, kako bi ih što manje bilo, a otkriva i koji su najugroženiji delovi glavnog grada od ove leteće pošasti.
- Građani mogu pomoći sebi čitavim nizom preparata koji se mogu naći u svakoj apoteci. Neki deluju preventivno, sprečavaju ubod komarca, a drugi deluju ukoliko do uboda dođe, da se ublaže posledice u vidu svraba, otoka i crvenila – ističe Vukićevićeva.
Ona napominje da pored hemijskih preparata, posebna pažnja mora da se usmeri na ambijent u kome živimo i da često upravo on može da bude idealno leglo za dosadnu napast.
- To se posebno odnosi na uklonjanje starih guma, konzervi, slomljene plastične igračke, staklene posude i slične predmete koji mogu da zadrže vodu i postanu staništa za idealan razvoj larvi komaraca. Posude za sakupljanje kišnice treba zaštititi žičanim mrežama s malim otvorima i prazniti ih na dva do tri dana. Pored toga, treba često menjati vodu u bazenima u kojima voda ne cirkuliše – kaže naša sagovornica i dodaje da građani moraju da menjaju redovno vodu i u posudama koje služe za pojenje domaćih životinja.
Neophodno je oni koji imaju kuće da provere da li voda u olucima nesmetano otiče, kao i da ako postoji ravan krov provere da li im se na krovu zadržava stajaća voda nekoliko dana nakon kiše.
Ona dodaje da građani moraju da redovno čiste kanale oko kuća i dvorišta od korova i otpadaka, kao i da redovno prazne septičke jame i drže ih propisno zatvorenim.
- Komarci mogu da prenesu niz endemskih zaraznih oboljenja, kao što su malarija, poliomielitis, encefalitis i druga arbovirusna oboljenja. Na teritoriji Beograda registrovano je do sada pet rodova, odnosno oko 20 vrsta komaraca. Međutim, iako je registrovan ovoliki broj vrsta, do sada nisu uočeni tigrasti komarci – ističe Vukičević i napominje da je strah od ovog tipa insekata bezrazložan.
Iako problem s komarcima imaju gotovo svi Beograđani, neki delovi grada su ugroženiji od drugih, pre svega područja oko reka.
- Najugroženiji delovi grada su priobalja, gusti šumski kompleksi, parkovi i park šume. Tu se pre svega misli na levu obalu Dunava, područje Makiša, levu obalu Save, blokove na Novom Beogradu, desna obavalu Dunava, Višnjicu, Adu Huju, Veliko selo, kao i Ritopek – otkriva ona.
Iako većina stanovnika Beograda misli da se ugrožena područja neredovno zaprašuju, potrebno je znati da za uspešno eliminisanje potrebno da se poklope brojni vremenski uslovi. U protivnom, zaprašivanje neće ništa značiti.
- Suzbijanje komaraca se radi prema nalazima s terena, odnosno brojnosti i aktivnosti komaraca, a u skladu s povoljnim vremenskim uslovima, odnosno određene temperature, brzine vetra i vlažnosti. Na osnovu ovih parametara procenjuje se vreme, obim i dinamaka neposrednih aktivnosti s terena, kako bi efekti bili najbolji. Svi preparati koji se koriste za zaprašivanje, bezbedni su i preporučeni od Svetske zdravstvene organizacije, a njihov kvalitet dokazuje i to što se koriste u zemljama Evropske unije – kaže na kraju Vučićevićeva.
