Umesto globalnog zagrevanja sledi nam ledeno doba
Ruski naučnici odbacuju teze o globalnom zagrevanju i najavljuju za 2014. godinu nastanak "malog ledenog doba"!
Naučnici su do sada beležili zagrevanja klime. Otopljavanje na Zemlji počelo je u drugoj polovini 18. veka, sa početkom industrijske revolucije. Upravo zato smatra se da je ovaj proces povezan sa antropogenskim uticajem. Čovečanstvo povećava emisiju ugljendioksida, koji prouzrokuje efekat "staklene bašte".
Ali, ruski naučnik Vladimir Baškin ne slaže se sa ovim mišljenjem. On tvrdi da promena klime ima cikličan karakter i da nije nikako povezana sa ljudskom delatnošću.
On, sa kolegom Raufom Galiulinim iz Instituta za fundamentalne probleme biologije Ruske akademije nauka, dokazuje da je današnje otopljavanje tek odraz izlaza planete iz "malog ledenog doba" i uskoro nam, naravno prema geološkim razmerama, predstoji ulazak u novo ledeno doba.
Malo ledeno doba nastaje sa periodom od nekih 500 godina. Prethodni je bio sredinom proteklog milenijuma, kada se u Engleskoj zaledila Temza, Holanđani su se klizali na klizaljkama, a u Rusiji su stranci bili obuzeti strahom kada su videli da drveće puca od mraza.
Periodi zahlađenja i otopljavanja imaju interval od nekih 30 do 40 godina. Na primer, u Rusiji je bilo otopljavanje 30-tih godina prošlog vijeka, kada je bila moguća navigacija Severnom morskom maršrutom, zatim je bilo zahlađenje u ratno doba, pa 70-tih otopljavanje...
Početak novog ciklusa zahlađenja povezan se sa aktivnošću sunca. Snaga zračenja naše zvezde opada i to utiče na klimu. Naučna istraživanja klime proteklih geoloških perioda stavljaju pod sumnju osnovanost zahteva Kjotskog protokola, tvrdi Vladimir Baškin.
Protokol ograničava emisiju gasova koji izazivaju efekat "staklene bašte" i dopušta trgovinu kvotama na ove emisije. "Emisija ugljendioksida je normalan prirodan proces, i nije isključivo rezultat ljudske delatnosti", kaže naučnik za Glas Rusije.
Okeani Zemlje sadrže 60 puta više ugljendioksida, nego vazduh. Prilikom porasta temperature na planeti dolazi do njegovog aktivnijeg izdvajanja. Globalno zagrevanje o kome se toliko priča više je marketinški potez, nego naučni problem. Ukoliko je nastalo zagrevanje – objašnjava pozadinu sličnih razmišljanja ruski naučnik Baškin – to znači da se potreba za tradiocionalnim vrstama energenata (ugalj, nafta i gas) smanjuje, i cijena na ove energetske sirovine mora da padne.
Ali, to više nije nauka već politika, tvrdi Baškin i dodaje da nas očekuje globalno zahlađenje, a ne globalno zagrevanje. Ipak, nema potrebe da čovečanstvo strahuje od zahlađenja: ono će se razvijati polako i biće osetljivo tek sredinom 21. veka.
