Spremite se za kometu stoleća!
Astronomi očekuju kometu koja će na jesen biti vidljiva golim okom - čak i danju, saopštila je američka svemisrka agencija NASA.
Već nazvana "kometa stoleća" za sada je blizu orbite Jupitera, vidljiva kao slaba "trunka svetlosti" koja se kreće kroz crni prostor. Iako to ne izgleda značajno, ona je već sada svetlija od hiljada dalekih zvezda vidljivih na noćnom nebu.
Za sada se samo kroz veliki teleskop vidi da je to kometa, ali, kasnije ove godine, kada se bude približila, kometa pod oznakom "ISON" postaće upečatljivo nebesko telo vidljivo golim okom čak i usred bela dana.
Kometa ISON će prochi tik uz Sunce, objašnjava Karl Batams iz Istraživačke laboratorije Ratne mornarice SAD i dodaje da "već znamo da to može da bude spektakularno".
Ruski astronomi Vitalij Nevski i Artjom Novičonok su prvi uočili tu kometu septembra 2012. i dali joj ime po skraćenici svog programa za osmatranje noćnog neba, "Međunarodna naučna optička mreža" (International Scientific Optical Network - ISON). "Za predmet koji je na tako ekstremnoj udaljenosti (u blizini orbite Jupitera), kometa je zapravo veoma svetla", kaže Batams.
Njen sjaj ukazuje na to da ona gas i prašinu izbacuje iz prilično velikog jezgra "raspona od jednog do 10 kilometara", procenjuje Metju Najt iz opservatorije Louel. Ta "prljava grudva snega" - kako naučnici nazivaju komete zbog njihovog sastava, proleteće 28. novembra ove godine kroz atmosferu Sunca, na nešto više od milion kilometara iznad njegove površine.
Ako kometa preživi taj deo leta - što je velika nepoznanica - na nebu bi se mogao pojaviti objekat koji bi sijao kao Mesec, vidljiv u blizini Sunca usred bela dana. Prašnjav rep komete, koji će se protezati po noćnom nebu, mogao bi da bude senzacija vidljiva širom sveta.
Neki novinari nazivaju ISON "kometom veka", ali Don Jemans iz Programa NASA za objekte u blizini Zemlje, smatra da je to preuranjeno. "Prethodna 'kometa veka' ", kaže on, pojavila se 1973, kada je izgledalo da će daleka kometa, nazvana "Kohoutek" prirediti veliki šou, poput komete ISON. Ali, na kraju je razočaranje bilo toliko da se pretvorilo u vic - "sasvim je propala", kaže Jemans jer su "komete potpuno nepredvidive".
"Kometa ISON ima potencijala da doživi vrhunac, ali se može dogoditi i da se ne desi ništa", slaže se Batams.
Jedna opasnost je Sunce. Poznato je da plimske sile i zračenje Sunca uništavaju komete. Nedavni primer je kometa "Elenin" koja se raspala i rasula 2011, dok se približavala Suncu. "Elenin" je, međutim, bila mnogo manja od komete ISON.
Bolji primer je kometa "Lavdžoj" (Lovejoy) koja je netaknuta proletela kroz atmosferu Sunca 2011. i potom nedeljama oduševljavala posmatrače repom živih boja. "Kometa ISON verovatno je bar dvostruko veća od komete 'Lavdžoj' i proći će malo dalje od površine Sunca nego ona", kaže Najt.
"To izgleda ukazuje na to da će kometa ISON opstati i prirediti spektakl".
Jedna od najuzbudljivijih mogućnosti bila bi njen delimičan raspad. "Ako se kometa ISON podeli to može da izgleda kao 'niska bisera' - gledano kroz teleskop", pretpostavlja Batams. "Možda će čak izgledati kao poznata kometa 'Šumejker-Levi 9 ' (Shoemaker-Levy 9) koja je pogodila Jupiter 1994".
Raspad ne bi bio opasan po Zemlju, uverava Jemans. "Kometa ISON nije na putanji sudara s njom. Ako se raspadne, njeni delovi će nastaviti istom, bezbednom putanjom".
Šta god da se desi, posmatrači sa severne hemisfere će je dobro videti, mesecima pošto bude proletela kraj Sunca, skoro direktno iznad Severnog pola. Biće vidljiva po celu noć.
