Šta su uragani?

Kakva je to uraganska nepogoda razorila i paralisala celu istočnu obalu Amerike? Šta su uragani i kako nastaju? Uragan Sendi pogodio je u ponedeljak brojne američke gradove na Istočnoj obali. Najživlji grad na svetu, Njujork, potpuno je opusteo, a dobar deo Menhetna je poplavljen.

Uragani za sobom ostavljaju pravu pustoš

 

U nepogodi koja se pretvorila u ogromnu dramu, poginulo je 13 osoba, gradovi kao Atlantik siti su pretrpeli velika oštećenja, mnogi su ostali poplavljeni vodom, a šest miliona ljudi je ostalo bez struje.

Uragan Sendi je stigao sa juga i naglo ojačao približavajući se Njujorku, pretvarajući se u najveću američku oluju u poslednjih 100 godina. Ali, šta se tu, u stvari, desilo? O kakvoj oluji je reč?

Divovski vrtlozi

Ponekad se događa da iznad mora nastanu i ogromni vrtlozi vazduha, široki stotinama kilometara. To su takozvani vrtložni sistemi vetrova koji mnogo utiču na klimu.

Kada se vetar okreće oko oblasti nižeg pritiska, sistem takvih vrtložnih vetrova se isto naziva ciklon jer je ciklon naziv za nizak pritisak. Cikloni se okreću i sa mora prelaze na kontinente, putujući sve dok ne izgube snagu.
 

U našim krajevima njihov prečnik je između 1000 i 4000 kilometara, ali se ne okreću preterano brzo, tako da ne nanose veliku štetu, osim što obično donose kišu.

Vazduh može da rotira i oko oblasti visokog vazdušnog pritiska, a takav sistem vetrova naziva se anticiklon. No, anticikoni su manji i sporiji od ciklona.

Raspored ciklona i anticiklona u atmosferi je vrlo složen i zavisi od temperature vazduha. Topao vazduh ima niži pritisak od hladnog. Obična promaja u stanu se javlja zato što su prozori na jednoj strani zgrade uvek više zagrejani nego na drugoj.

Ako se prozori otvore, vazduh počne da struji od hladnije strane ka toplijoj strani zgrade, kroz stan. Takav kratkotrajni vetar nazivamo promajom.

Uragani i tajfuni

U toplim, tropskim oblastima, cikloni su znatno manjeg prečnika (100 – 500 kilometara), ali se kreću znatno brže (100 – 250 kilometara na čas). Oni se zovu tropski cikloni i izazivaju dramatične klimatske efekte.

Obično nastaju iznad okeana i kreću se ka obalama. Vetar spiralno rotira ka središtu tropskog ciklona, a zbog svoje brzine može imati razorne posledice. Zanimljivo je da tropski cikloni imaju različita imena u raznim delovima sveta.

Na Pacifiku, tropske ciklone nazivaju tajfuni, dok ih u Karibima zovu uragani. Mada se obično misli da su to različiti vetrovi, uragani i tajfuni se u suštini ne razlikuju.
 

U svakom slučaju, kretanje svih tropskih ciklona prati se satelitski i pomoću radara u metereološkim stanicama. Od 1950. koristi se internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija.

Neki od najjačih uragana pete kategorije ostali su dugo zapamćeni. Poznat je uragan Kamil iz 1969. koji se kretao u oblasti Meksičkog zaliva, kao i uragan Endrju iz 1992. koji je pogodio Floridu.

Najrazornije posledice koje je napravio jedan vetar imala je tropska oluja Katrina čija je brzina bila veća od 260 kilometara na čas i koja je ove godine uništila grad Nju Orleans.

Ona je 2005. godine pogodila obalu Meksičkog zaliva u Americi, a uz nju su te sezone sa Atlantika stigli i drugi uragani izuzetne snage. Moguće je da si na televiziji već gledao-la kako uragan pod imenom Katrina pogađa grad Nju Orleans.

Ovaj vetar je izazvao strašne posledice, smrt mnogih ljudi, uništenje velikog broja kuća, a zbog takve nepogode su hiljade ljudi morale da se odsele iz Nju Orleansa.

Grad se ni posle sedam godina nije oporavio od ove nesreće. Isti grad je dve nedelje kasnije pogodio nešto slabiji uragan Rita, a i na Dalekom Istoku se pojavilo još nekoliko razornih uragana.

Smatra se da je Sendi najskuplja oluja svih vremena. Mada manje snage od drugih poznatih tropskih vetrova, ona je udarila u grad koji je ekonomsko, kulturno i demografsko središte ne samo Amerike, pa je stoga isključivanje čitavih 108 godina starog metroa, kao i praktično zaustavljanje života u Njujorku, koštala mnogo više negpo da se to desilo na drugim mestima.