Naučnici napravili atlas muškog mozga
Stručnjaci sa Alenovog neurološkog instituta u Sijetlu stvorili su prvi digitalni "atlas mozga" i učinili ga javno dostupnim. Atlas je napravljen na osnovu proučavanja tri donirana mozga bez ikakvih posebnosti, koji su pripadali muškarcima od 24 do 39 godina.
Druge naučne grupe moći će da upoređuju svoje podatke sa nalazima skeniranja mozga i gena, a cilj je da se stvori slika "normalnog" mozga, kako bi se razotkrila uloga gena u psihičkim poremećajima.
Američki neurolozi su prvo skenirali mozgove, a potom ih isekli na tanke režnjeve. Na svakom režnju beležili su nivo aktivnosti svakog od 20.000 gena iz ljudskog genoma. Zanimljivo je da su otkrili da je čak 84 odsto svih gena aktivno u ljudskom mozgu.
Pošto su uporedili konačne rezultate za sve proučavane mozgove i pronašli zajedničke tačke i sličnosti, sačinili su "osnovni nacrt" koji bi mogao da važi za sve mozgove. Sledeći cilj je skeniranje ženskog mozga da bi se utvrdilo kolike su razlike u izražaju gena u mozgu između polova.
"Ljudski mozak je najsloženija struktura poznata čoveku, i jedan od najvećih izazova moderne biologije je da razume njegovu unutrašnju organizaciju", rekao je profesor Set Grant sa Univerziteta u Edinburgu, koji je bio jedan od učesnika u projektu.
"Ovaj rad omogućava nam da prvi put mapiramo ljudski genom na mozak. Daje nam ključ za razumevanje odnosa između genoma i mozga, i daje nam smer u kojem možemo da dešifrujemo načine na koje genetski poremećaji stvaraju i utiču na bolesti mozga", rekao je Grant.
Atlas mozga već je počelo da koristiti više od 4.000 naučnika s drugih projekata.
Alenov institut dobio je ime po Polu Alenu, svetski poznatom filantropu i jednom od osnivača softverskog giganta Majkrorosofta.
Institut je pokrenut 2003. godine uz Alenovu početnu donaciju od 100 miliona dolara. Do sada je Institut javno objavio genski atlas leđne moždine i atlas ljudskog mozga. Institut prima brojne privatne donacije, a ove godine Alen je donirao dodatnih 300 miliona dolara za potrebe daljih istraživanja. Jedan od glavnih ciljeva bio je mapiranje korelacije ljudskog genoma i mozga, da bi se razumelo kako genetski poremećaji utiču na psihičke.
