Šta bi bilo kada bi Internet pao?
Moderne metropole ne mogu da funkcionišu bez računara i Interneta. Snadbevanje vodom i strujom, mobilne i telekomunikacione mreže - sve funkcioniše uz pomoć Interneta. Šta bi se desilo kad bi zakazao?
Kad bi se "srušila" računarska mreža ili sistemski server, to bi dovelo do razarajućih posledica za ljude i privredu, piše "Dojče Vele". Nagoveštaj takvog ishoda desio se 2011. godine tokom arapskog proleća: u Egiptu je režim onemogućio Internet na nekoliko dana, kako bi oslabio opoziciju. Međutim, glavne žrtve su bile kompanije koje su brojale gubitke u milijardama. Takav pad sistema može iznenada da pogodi društvo i bez revolucije i političke krize. Opasnosti iz virtuelnog prostora prete svugde, upozoravaju stručnjaci.
Pet najvećih internet pretnji današnjice
Mnogima je, navodi DW, nepoznato da virusi i trojanci mogu da ugroze pojedine računare ili obrišu korisničke informacije. Ali, pretnje je sve teže otkriti, posebno takozvane botnet-mreže zadaju glavobolje stručnjacima.
Botnet-mreže su tajne mreže koje koriste kriminalci. Oni na serveru instaliraju računarski program koji se posle toga razmnožava po ostalim računarima koji nisu dovoljno zaštićeni.
Postoje velike i male botnet-mreže, sa sto ili čak milion zaraženih uređaja. Što je manja botnet-mreža, stručnjacima je teže da je pronađu. Posebno "spavajuće" mreže, koje pokazuju slabu aktivnost, ali u ključnom trenutku postaju aktivne, stvaraju probleme bezbednosnim stručnjacima. Iako nije poznato koliko ljudi na taj način zarađuje, jedno je sigurno: iza toga stoji posao vredan milijarde.
Prema nekim procenama internet kriminal donosi više profita nego kriminal povezan s drogama.
Pretnje iz virtuelnog prostora mogu ići mnogo dalje od računara kod kuće ili na radnom mestu. Mogući napadi mogu da onemoguće cela područja društva. Tad bankomati ne isplaćuju novac ili bezbednosni mehanizmi na aerodromima prestanu da rade i zato putnici ne smiju iz sigurnosnih razloga da uđu u avion.
Jedan izazov za virtuelnu bezbednost je svakako uvođenje iščekivane "pametne mreže" (Smart Grid). To je inteligentni kontrolor za električne mreže koje brinu da termoelektrane i biotoplinska postrojenja uvek proizvode električnu energiju kad je potrebno. Njima se upravlja kroz postojeći Internet. Kako će desetine hiljada proizvođača i potrošača u budućnosti zavisiti od mreža, mogle bi lako biti napadnute.
Kad bi se električne mreže prekinule kroz virtuelni napad, došlo bi do drastičnih posledica, jer su svi aspekti javnog života zavisni od električne energije. Ne može se osloniti na generatore jer se njima može na kratko snabdeti. Mobilne mreže mogu takođe zakazati kao i fiksni telefonski uređaji.
Međutim, čak ni najosetljivija područja nisu imuna na virtuelne napade. To je dokazao recimo računarski crv Stuxnet. On je nešto pre dve godine "napao" centrifuge u iranskom nuklearnom pogonu Natansu, a mnoge i uništio tako što ih je doveo do pregrevanja. Posebna stvar kod Stuxneta je bila ta da je pronašao put u potpuno zaštićeno područje. On je svladao prepreke koje su bile nepremostive.
Pre svega, piše DW, Stuxnet je uspeo da inficira kontrolere - dakle male upravljačke čipove - koji se koriste u mnogim uređajima, od ručnih satova do industrijskih robota.
Štetni programi ne moraju samo putem Interneta dospeti u računar. Čak i tokom proizvodnje, crv može biti tamo - u čipu. "U zapadnom društvu se često koristimo računarom. To je potpuno u redu, ali treba znati da se čekićem može udariti po prstu, pa tako i s računarom da nam može prirediti velike štete, ako smo naivni", upozorava bezbednosni stručnjak "ali ponekad imam utisak da smo jako naivni u korišćenju računara".
