Zašto smo postali racionalni i ostali iracionalni?
Da li ste ikada, uprkos zdravom razumu, poverovali u neke paranormalne pojave? Ili ste možda poverovali medijskim tezama da talentovane rok zvezde često umiru u 27. godini života? Ako verujete u bilo koju od ovih ideja, verovatno patite od tzv. konfirmacione pristranosti – sklonosti uma da izabira podatke koji potvrđuju naša predviđanja i očekivanja dok istovremeno ignoriše puno podataka koji pokazuju suprotno. Ova pristranost je tek jedna od mnoštva greški u našem razmišljanju koje su psiholozi zabeležili u proteklih nekoliko decenija.
Naime, istraživanja su pokazala da na svaku našu odluku – od toga kakav ćemo automobil kupiti, do odabira političke opcije - utiče nekoliko vrsta čudnih logičkih procesa koji iskrivljuju način na koji uvažavamo argumente.
Zašto je naš mozak evoluirao u takav naizgled manjkav instrument? Našu iracionalnu prirodu teško je objasniti ako verujemo da se ljudska inteligencija razvila kako bi rešavala složene probleme za koje je neophodno jasno logičko razmišljanje.
Evoluirali smo za rasprave i uveravanje
Dobar odgovor na ovo pitanje moglo bi biti jedno novo istraživanje koje su proveli Hugo Mercijer sa švajcarskog univerzitetaj i Den Sperber iz Centralnog evropskog uniberziteta u Budimpešti. Oni smatraju da se ljudski razum razvio pre svega kako bismo mogli uverljivo da raspravljamo i argumetujemo svoje mišljenje. Naime, sposobnost uverljivog raspravljanja svakako je bila od koristi našim precima dok su razvijali više oblike komunikacije. Budući da najuverljivije ideje nisu uvek one najlogičnije, greške naših mozgova mogle bi biti rezultat potrebe da opravdamo svoje aktivnosti i navedemo druge da shvate naša stanovišta bilo da su ispravna ili ne.
Ali druga strana medalje jeste činjenica da zahvaljujući ovoj sposobnosti i mi sami možemo da budemo zavedeni, pa smo istovremeno razvili i zdrav skepticizam kao i sposobnost da prepoznamo pogreške u razmišljanjima drugih ljudi. Ova sposobnost argumentacije za i protiv mogla je da bude ključna za ljudski uspeh, jer nam je omogućila da dođemo do izuzetnih rešenja do kakvih nikada ne bismo došli sami.
Kolektivna pamet
Efekt privlačnostiOgleda se u situacijama kada imamo više mogućih izbora, a onda nas neke beznačajne alternative odvuku od logične odluke. Tu je odličan primer kupovina mobilnog telefona. Ljude koji su skloni najjeftinijim aparatima možete podstaći da kupe malo skuplje tako što ćete u ponudu ubaciti neku luksuznu verziju. |
Mercijer i Sperber nisu prvi koji su došli na ideju da je ljudski um evoluirao kako bi nam omogućio da učestvujemo u složenom društvenom životu. Na primer, brojna ranija istraživanja pokazala su da postoji jasna korelacija između broja primata u grupama i prosečne veličine njihovih mozgova. Ali razvoj govora pre nekoliko stotina hiljada godina promenio je pravila igre. Sposobnost razmene ideja omogućila je stvaranje inovacija i izuma, što je opet pomoglo u proizvodnji boljeg oruđa i dovelo do otkrića novih načina lova i gradnje udobnijih kuća. Međutim, ona je takođe pred nas postavila zahtev da razlikujemo ljude i argumente kojima možemo da verujemo od onih kojima ne možemo.
Istraživački dvojac analizirao je niz rezultata različitih psiholoških studija i došao do zaključka da su se ljudi razvili kao majmuni skloni raspravama i uveravanju drugih. U tom kontekstu pristranost igra ključnu ulogu, ali teorija takođe može da objasni i niz drugih poznatih pojava kao što su efekti oblikovanja i privlačnosti.
Dobar primer konfirmacijske pristranosti jeste sklonost da biramo informacije koje idu u prilog političkoj opciji po našem izboru, dok one suprotne ignorišemo.
Efekat oblikovanjaU jednom klasičnom eksperimentu od ispitanika se traži da zamisle izbijanje bolesti u malenom jestu od 600 stanovnika. Sudije treba da odaberu između dva rešenja: prema planu A može da se spasi tačno 200 ljudi, a prema planu B postoji šansa 1:3 da spasimo sve, odnosno šansa 2:3 da ne spasimo nikoga. Većina ljudi odabraće opciju A. Međutim, kada se isti planovi drugačije formulišu, s drugačijim naglaskom, dobar deo ispitanika promeniće mišljenje. Naime, njima istraživač kaže da će, ako odaberu plan A, 400 ljudi, ali ne više, definitivno umreti. Ako odaberu plan B ponovno su šanse 1:3 da spasimo sve, odnosno 2:3 da će svi umreti. U ovom slučaju većina će se odlučiti za plan B. Prema autorima izvorne studije temelj ovakve promene odluke leži u tzv. odbojnosti prema gubitku: u drugom slučaju gubitak života je posebno naglašen pa ga ljudi izbegavaju. Ali teorija argumentacije nudi novi obrt – ona tumači da će se ispitanici opredeliti za onaj odgovor koji će najlakše argumentovati, odnosno opravdati, ako neko pokuša da ga ospori. U prvom scenariju njihov izbor će definitivno spasiti 200 života, dok će u drugom moći da imaju mogućnost da spase 400 ljudi od sigurne smrti. Osnovne ideje ove teorije, koje su Mercijer i Sperber predstavili prošle godine, pozdravio je Džonatan Hajt, psiholog s Univerziteta Virdžinija koji smatra da naše moralne procene proizlaze iz negativnih osećaja koje bude moralni prestupi, a ne iz racionalnog razmišljanja.
|
Nove tehnike učenja i poučavanja
Ideja da smo evoluirali kako bi bili sposobni da raspravljamo i uveravamo, ponekad i na štetu istine, može se činiti pesimističnom kada je u pitanju ljudski razum, međutim, prema njoj mi ljudi od argumentativnog uma imamo i definitivnu korist koja je mogla biti esencijalna za naš uspeh kao vrste.
Prema Mercijeru i Sperberu mi se nismo razvili samo kako bi mogli da uverimo druge, već smo takođe postali uspešni u razotkrivanju pogrešnog razmišljanja ostalih. To znači da smo, kada smo se okupili kako bi raspravljali za i protiv neke ideje, mogli da poništimo pristrano razmišljanje pojedinaca. Rezultat je taj da smo u grupnom razmišljanju mogli da dođemo do zapanjujuće pametnih rezultata koji daleko nadilaze naše pojedinačne napore. Ovu činjenicu potvrdilo je više istraživanja tzv. kolektivne inteligencije koja su pokazala da ljudi u grupama uspešnije rešavaju zadatke nego bilo koji član grupe pojedinačno.
Ali Mercijer i Sperber ne veruju da je kolektivno razmišljanje bilo primarni interes koji je vodio ovu evoluciju.
"Smatramo da se argumentacija razvila kako bi se poboljšala komunikacija pojedinaca i pomogla im da uvere neodlučne slušaoce...", rekao je Sperber i dodao: "Nuspojava toga je da smo postali bolji u grupnom razmišljanju."
Naučnici smatraju da ovakvi rezultati mogu biti korisni u razvijanju novih oblika učenja i poučavanja u kojima bi se naša sposobnost kolektivnog razmišljanja bolje iskoristila.
"Deca mogu da nauče da grupno razmišljanje vide kao neku vrstu prosvetljenog ličnog interesa od kojeg svi imaju koristi", rekao je Mercijer.
