Svi ćemo biti na meti Velikog brata

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc kritikovao je kontroverzni trgovinski sporazum protiv piraterije ACTA i ocenio da dokument nije dobar u sadašnjem obliku. Desetine hiljada ljudi širom Evrope učestvovalo je prošlog vikenda na protestima protiv ACTA.

Podigao glas u Evropskom parlamentu: Martin Šulc

Šulc je rekao da dokument na neadekvatan način tretira ravnotežu između autorskih prava i individualnih prava korisnika interneta. Na desetine hiljada demonstranata, koji su predtavljali zabrinuti deo građana ovog dela sveta, protestovali su jer smatraju da će primena takvog sporazuma onemogućiti preuzimanje muzike i filmova i podstaći svojevrsnu prismotru korisnika Interneta.

Vlade osam zemalja, uključujući i Japan i SAD, potpisale su u oktobru sporazum čiji je cilj bolja zaštita autorskih prava, i sprečavanje piraterije, a taj sporazum pozdravljen je kao korak ka sprovođenju ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) u delo.

ACTA naročito u Istočnoj Evropi izaziva snažno protivljenje, a protesti se ubrzano šire, jer ljudi sporazum doživljavaju kao "povampirenje" mera nadzora koje su bile uobičajene u vreme komunizma.

- Više se ne osećamo bezbedno. Internet je bio jedno od retkih mesta gde smo mogli da budemo slobodni - rekla Monika Tepeluš, programer, koja je protestvovala u Bukureštu.

Međutim, ljudi i dalje veoma malo znaju o tome šta taj misteriozni sporazum zaista predviđa i još su manje svesni da se on direktno ili posredno tiče svakog čoveka koji u svojoj kući ima računar i pristup internetu.

Već samo ime je pomalo obmanjujuće. Originalna ideja je da navodno međunarodno intelektualnu svojinu, da spreči falsifikovanje proizvoda i zaštitnog znaka kao što su lažne kopije skupocene robe, zloupotrebljavanje zaštitnih znakova. Kako bi se ugovor branio navodi se da bi zaštitio investicije u istraživanja i razvoj proizvoda, na primer medicinske patente farmaceutskih proizvoda. Takođe bi trebalo da podrži umetnike i novinare i dozvoli im da stvaraju kvalitetnije radove, i međunarodno usaglasi zakone autorskih prava.

Ali, postoji jedan skriveni problem.

Naime, prema oksfordskoj definiciji, reč falsifikat je “prevarantska imitacija nečega drugog”. Međutim, ako se fajl iskopira preko interneta on je potpuno isti kao original. Nije imitacija i nije ukraden zato što original nije uklonjen. Informacija je jednostavno podeljena besplatno. Tako da falsifikovanje nema nikakve veze sa tim.

Naime, sam termin intelektualne svojine nigde nije definisan sporazumom ACTA, pa se tako ostavlja prostori za široka tumačenja, poput toga šta je zaštitni znak, ali može da znači i bilo kakva ideja ili informacija, što bi kasnije moglo da bude podložno autorskim pravima, zabranjeno i kriminalizovano. Ako bi ovaj sporazum zaživeo, sasvim je izvesno da internet nikada više ne bi bio isti, pre svega zbog toga što će neko telo morati da kontroliše internet saobraćaj pojedinca, kako bi uopšte moglo da detektuje činjenje nezakonite radnje. Dakle, zbogom privtnosti!

Pod ACTA će internet provajderi biti primorane da otvore i pregledaju svaki pojedinačni paket koji korisnik primi i pošalje u potrazi za informacijama zaštićenim autorskim pravima. To znači da bi slanje pesme u MP3 formatu prijatelju preko instant mesindžera, postavljanje videa sa žurke na kojoj se puštala zaštićena muzika, ili citiranje zaštićenih novinskih članaka u e-mailu moglo biti procesuirano.

Internet provajderi će biti u obavezi da konstantno proveravaju da nikakav materijal zaštićen autorskim pravima ili linkovi ka zaštićenom materijalu ne postoje na njihovim serverima. Uzevši u obzir ovako drakonska predviđanja, veliko je pitanje kako će uopšte funkcionisati sajtovi poput YouTube ili Twitter.