Otkucaj srca kao lozinka?
Lozinke koje smo sami kreirali jednog dana će postati prošlost, ako se istraživanje koje predvodi Čun-Liang Lin sa Nacionalnog Čung Hsing univerziteta u Tajčungu (Tajvan) pokaže kao uspešno.
Marljivi tim iza ove nove revolucionarne tehnologije, koja stvara potpuno zaštićenu lozinku na osnovu otkucaja srca korisnika, mogao bi zauvek da promeni način na koji pristupamo poverljivim podacima. Lozinke za email, bankovne račune, naloge na društvenim mrežama i slično mogle bi se u budućnosti nalaziti u našem otisku prsta i biti verifikovane otkucajem srca.
Kako bi to funkcionisalo?
Prema članku objavljenom u časopisu New Scientist, tim sa Univerziteta Čung Hsing uspešno je testirao koncept prenošenja otkucaja ljudskog srca u šifrovani ključ pomoću čitanja elektrokardiografa (EKG) sa dlana osobe i "hvatanjem" jedinstvenog potpisa koji čini srce te osobe. Kad se jednom izdvoji, tajni ključ postaje deo šifrovane šeme.
Budući da je svaki otkucaj srca jedinstven i da ima nepravilan ritam koji se nikad ne ponavlja, šifrovana šema je zasnovana na matematici teorije haosa, gde male promene u prvobitnim uslovima dovode do različitih posledica. Drugim rečima, nikada nećete dobiti dvaput isti ključ.
Lin i njegove kolege nadaju se da će sistem ugraditi u hard drajvove i druge uređaje koji takođe mogu biti šifrovani, dešifrovani i kojima se može prisutpiti jednostavnim dodirom.
Naravno, ovo istraživanje otkriva neke veoma zanimljive mogućnosti u vezi sa bezbednošću podataka i fajlova. Tehnologija bi mogla da vas zauvek reši glavobolje koju doživite kad otkrijete da vam je neko hakovao Twitter ili Facebook nalog.
Lozinke koje su stvorili korinsici više ne bi mogle da se "provale" preko zlonamernih programa. Potreba da i fizički zapišete lozinku ili je pohranite negde u kompjuteru praktično bi bila eliminisana.
Ako biste je dostavili raznim institucijama poput banaka, pristup vašim finansijskim podacima bio bi dodatno obezbeđen i omogućen samo preko biološki jedinstvene lozinke tj. preko vašeg dodira. A to su samo neki od primera potencijalnih dobrobiti od Linovog istraživanja.
