Supermeni: Ljudi sa super-moćima
Svakako ste nekada poželeli da posedujete nadljudske moći, ali ste se vremenom pomirili sa tim da ih nemate. Ali šta je sa ljudima koji ih stvarno imaju?
Svi smo barem nekada u životu poželeli da imamo neku super-moć koja će nas uzdići iznad ostalih ljudi, ali ipak većina nas se pomiri vremenom sa činjenicom da (u fizičkom smislu) nisu ništa drugačiji od ostalih ljudi. Ali, možda ipak postoje ljudi koji imaju supermoći...
1. Kinez otporan na električni šok
Ma Ksiangang je čovek koji je sposoban da uradi nešto za šta je malo ljudi sposobno ili bi uopšte i želelo da bude sposobno, s obzirom da od toga ne bi imali nikakve praktične koristi. Ksiangang može da se uhvati za gole žice pune elektriciteta i da ne oseti ništa.
2. Čovek koji trči maratone k'o od šale
Din Karnazis je američki dugoprugaš koji poseduje nadljudsku izdržljivost, pošto je sposoban da trči pedeset maratona u pedeset različitih američkih država, pedeset dana uzastopce – što je i uradio.
Godine 2007. pokušao je da trči od Njujorka do San Franciska, ali je morao da stane u Sent Luisu, duboko razočaran. Dakle, ovom čoveku pretrčanih 1600 kilometara nije dovoljno – toliko mu je visoka granica izdržljivosti.
Zato, kada ga je iste godine magazin “Tajm” stavio na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu, to zaustavljanje u Sent Luisu je jedino što su uspeli da mu nađu kao minus. Zato je on 2010. uradio ono što tri godine ranije nije – za 75 dana pretrčao je put od Menhetna do mosta Golden Gejt .
Lekari su mu merili nivo kreatin fosfokinaze, i došli do frapantnih otkrića. Kod normalne osobe nivo ovog enzima nakon jednog otrčanog maratona bio bi 2.400, ali je kod Karnazisa bio 447 – posle 25 uzastopnih maratona.
Istraživanje je otkrilo da njegovi mišići ne samo da se manje umaraju tokom vežbe nego što je slučaj kod “obične” osobe, već da postaju naviknuti na vežbu i da prestaju da se umaraju uopšte. Pored toga, ustanovljeno je i da ima više krvi u organizmu od ostalih ljudi, što mu omogućava da ostane hidriran duže vreme.
Za kraj smo vam ostavili najimpresivniji zaključak naučnika – dok god Din Karnazis svoj organizam hidrira i hrani, brzinom od šest kilometara na čas mogao bi da trči zauvek.
3. Fotografsko pamćenje - da, to stvarno postoji!
Stiven Viltšir ima jednu od najneverovatnijih moći koje možete da zamislite – dovoljan mu je jedan (letimičan?) pogled na grad da bi ga detaljno nacrtao na osnovu tog sećanja.
Ova supermoć, za koju kažu da su je imali i Mocart i Nikola Tesla, omogućava mu da svaku zgradu smesti tačno na ono mesto gde se nalazi, u savršenoj proporciji, sa detaljnim i gotovo perfektnim građevinama, prozorima, svodovima i ulazima. S druge strane, mi često moramo da guglamo Ivana Bosiljčića i po pet puta u toku jednog sata jer mu zaboravljamo ime.
Čoveku čije su prve reči bile "papir" i "olovka" dovoljan je jedan prelet helikopterom iznad Menhetna da bi nacrtao njegovu skicu do najsitnijih detalja.
Viltšir crta celog svog života. Njegove prve reči bile su “papir” i “olovka”, i već 25 godina putuje po svetu crtajući gradove i znamenitosti.
Na primer, jedan prelet helikopterom iznad Njujorka bio mu je dovoljan da napravi ovaj egzaktan crtež Menhentna:
Kako on to radi? Stiven Viltšir je zapravo autističan, zbog čega je razvio samo jednu sposobnost – da crta. Ipak, u toj jednoj je dostigao izvanrednost.
Što je najzanimljivije, on ne drži u glavi ove slike dovoljno dugo da ih nacrta – on ih pamti, možda i za ceo život. Ako je to tačno, ne možemo da se ne zapitamo da li je zapamtio sve što je ikada video – bukvalno SVE?
