Laser za merenje pomeranja Zemljine ose
Istraživaci sa Tehničkog univerziteta u Minhenu konstruisali su najstabilniji laser na svetu za merenje pomeranja Zemljine ose, koje je od suštinske važnosti za stvaranje pouzdanih koordinatnih sistema neophodnih navigacionim sistemima ili prilikom projektovanja trasa putovanja u svemir.
Kako prenosi Dojče vele, kretanje Zemlje i njene ose, kao i brzina kojom rotira trenutno se utvrđuje komplikovanim procesom koji uključuje 30 radio teleskopa širom sveta.
Svakog ponedeljka i četvrtka osam do 12 tih teleskopa naizmenično mere pravac između Zemlje i određenih kvazara, galaktičkih jezgara za koja naučnici pretpostavljaju da nikad ne menjaju svoju poziciju i da se zbog toga mogu koristiti kao referentne tačke.
"Želimo da razvijemo alternativu koja će nam omogućiti da eliminišemo bilo kakve sistematske greške. Uvek postoji verovatnoća da te tačke u svemiru zapravo nisu statične". rekao je profesor Karl Ulrih Šrajber koji upravlja projektom u Minhenu.
Naučnici su došli na ideju da naprave prstenasti laser sličan onima koji se koriste u sistemima za navođenje aviona, samo milion puta precizniji.
"U to vreme su nam se smejali. Retko ko je verovao da je taj projekat izvodiv", naveo je Šrajber.
Osa Zemljine rotacije se kreće, što je delimično izazvano gravitaciojom Sunca i Meseca. Istovremeno, osa rotacije se pomera u odnosu na površinu Zemlje, između ostalog, zbog varijacija atmosferskog pritiska, ali i zbog vetrova.
Rezultat toga je kretanje polova ili Cendlerova nutacija, fenomen nazvan po naučniku koji ga je otkrio i traje približno 435 dana. Radovi u opservatoriji Vecel u Minhenu počeli su krajem 1990-tih. Instalacija podrazumeva dva kontra-rotirajuća lasera koji se kreću po stazi u obliku četvorougla. U Vecelu se pomera samo Zemlja, laseri ne se pomeraju samostalno. Kako bi se to osiguralo, oni su fiksirani za betonski stub, koji se spušta šest metara u Zemljinu koru.
Sama laboratorija se nalazi pet metara ispod površine, kako bi se uticaj okruženja sveo na minimum. Odozgo je izolovana stirodurom i glinom, i pokrivena slojem od četiri metra zemlje. Do lasera vodi tunel dugačak 20 metara, sa petoro vrata. Pod tim uslovima istraživači su uspeli da potvrde Cendlerovu nutaciju i godišnje pomeranje Zemljine ose.
Sada im je cilj, ukazuje Dolče vele, da izmere i dnevna pomeranja.
"Cilj u buducnosti jeste da, kada budemo želeli, samo se spustimo u podrum i utvrdimo koliko se brzo Zemlja kreće u tom trenutku", poručio je Šrajber.
