"Pupin" predstavio humanoidnog robota
Mali robot poseduje dve kamere, pa i mogućnost da vas imenuje na osnovu analize slike, njegova vrednost je 18.000 evra, a za 10 do 15 godina mašine će pomagati bolesnim ljudima i lečiti usamljenost.
Oni govore, kreću se, vredni su i nikad ne kukaju. Jesu metalna šklopocija, ali lako prirastu za srce jer nikad nemaju primedbe. Humanoidni roboti su budućnost čovečanstva, pomagalo bolesnima i družbenici usamljenima, a biće čovekova svakodnevica za 10 do 15 godina.
Film i književnost najviše su koristili robota kao inspiraciju. Pre 60 godina reč "robot", koja je slovenskog porekla, prvi put se našla u dramskom komadu Isaka Asimova. Prosto je bilo nezamislivo da će za samo nekoliko godina doći do prave revolucije u nauci i razvoja robotike kao naučne discipline.
Kompjuter umesto mozga
Čovek koji se smatra ocem humanoidnih robota je Džozef Engelberger, koji ih je prvi kreirao u obliku čoveka i time pokrenuo novu eru. Beogradsku šaku je konstruisao akademik Rajko Tomović 1971. godine, a to je bio jedan od prvih pokušaja u svetu da se veštački nadomesti izgubljena šaka, koja će funkcionisati kao prava.
Na prvi pogled humanoidni roboti nemaju mnogo smisla. Moguće je praviti ih u mnogo različitih varijacija i oblika, a kad je u obliku čoveka, ima velikih problema s održavanjem ravnoteže i pokretima. Ipak, istraživači ostaju i dalje opčinjeni humanoidnim robotima.
Ovo je zanimljivo i sa kulturološke strane jer Evropljani i Amerikanci preferiraju da im roboti izgledaju kao mašine i ne dopadaju im se humanoidni roboti, za razliku od Japanaca koji im daju prednost.
Mehanička družbenica
Sastoji se od maske i projektora koji je postavljen iza nje i projektuje na masku sliku ljudskog lika, koji može biti muški ili ženski.
Robot reaguje na izvestan broj izgovorenih pojmova, pa će tako kad čuje reč "duga", dati objašnjenje kako duga nastaje.
Iako za sada ne razume sve reči, njegovi izumitelji se nadaju da će u budućnosti moći da bude ravnopravan učesnik u komunikaciji što bi, prema njihovim rečima, bilo idealno za usamljene ljude.
Odelo sa supermoćima
Nakon brojnih izuma robota koji mogu da rade razne stvari, pa čak da misle, japanski naučnici osmislili su egzotenog robota. To je, u stvari, robotizovano odelo koje čoveku čoveku daje supermoći u spasavanju nedužnih života. Kako je Japan do sada na mnogo primera pokazao da je vodeća država što se robotskih projekata i same robotske tehnologije tiče, a japanski roboti čine trećinu globalne industrije od kraja 2009. godine, samo mu nedostaje odgovarajuća vojna podrška za projekte spasavanja civila. |
Robot po imenu Mask-bot, koji izgleda kao replika ljudskog lica, toliko je napredan da može da razgovara sa čovekom o ograničenom broju pojmova, pomera glavu i trepće.
Na Institutu "Mihajlo Pupin", u odeljenju za robotiku, razgovarali smo sa dr Aleksandrom Rodićem, koji tvrdi da su humanoidni roboti savršeni družbenici i pomagači ljudima, ali da u njih još mnogo toga treba ulagati i menjati.
- Robote koje vi imate prilike danas da vidite nisu samo automati, već su inteligentne mašine, ali budući roboti će biti još savršeniji, kad im se umesto elektromotora ugrade veštački mišići, koji će im omogućiti kretanje bez padova i problema. Ovi današnji, kao što je naš mališa Nao, mogu jednim baterijskim punjenjem da igraju, pričaju, izvode razne koreografije u toku sat vremena. Komunikacija sa njim je bežična, a sve komande mu se izdaju s računara.
Kada bismo želeli da napravimo robota koji je veličine čoveka, to bi zahtevalo da on bude težak oko 70 kg. To zahteva više i teže motore, pa samim tim i stvara problem u njegovom kretanju, a takvi roboti ne bi imali manevarske sposobnosti. Taj problem ćemo rešiti u narednih nekoliko godina jer još nemamo idejno rešenje.
Veštačka devojčica
Zasad senzori kompjutera prate i usmeravaju robota i sračunavaju grešku pri dohvatanju čaše ili nekog drugog pokreta. Tada kontrolor sračunava odstojanje između položaja šake robota i čaše. U svakom narednom njegovom pokretu ponavlja se isti postupak kako bi robot sledeći put dohvatio predmet bez zaostatka.
- Po mom ubeđenju, skokovit pomak će se napraviti tek kada se usavrše mišići koji pokreću konstrukciju. Ta tehnologija se trenutno ispituje u laboratorijama, ali su naučnici još daleko od komercijalnog rešenja. Idejno rešenje jeste da strujni napon pokreće veštačke mišiće. Zemlje koje se danas bave ovim istraživanjem kriju svoja dostignuća, što je sasvim logično.
Naš robot Nao poseduje dve kamere, pa i mogućnost da vas imenuje na osnovu analize slike. Njegova vrednost je 18.000 evra i za sada je samo dostupan naučnim i istraživačkim centrima. U skorije vreme imamo u planu da nabavimo još jednog robota koji bi u ovom slučaju predstavljao devojčicu.
Najsposobnija mašina na svetu
Rađen u Hondinom centru, sposoban da prilagođava situaciji svoje ponašanje, čime je još jedan korak bliže praktičnoj primeni.
U stanju je da hoda napred-nazad, skače u mestu bez pada, skače na jednoj nozi, šeta preko ispupčenja, kao i da trči brže, a maksimalna brzina mu je četiri metra na sat.
On je u stanju da predvidi pravac u kom će osoba hodati u narednih nekoliko sekundi na osnovu informacija iz unapred podešenih prostornih senzora i može brzo utvrditi alternativni put da bi izbegao sudar sa čovekom. |
Asimov je najbolji i najskuplji robot koji je ikada napravljen.
