Božja čestica ipak otkrivena?
Naučnom zajednicom ovih dana su se proširile glasine da su eksperimenti u CERN-u konačno pokazali prve ozbiljne tragove koji potvrđuju postojanje misterioznog Higsovog bozona tj. Božje čestice.
Po svemu sudeći, nagađanja su pokrenuli e-mailovi koje je stručnjacima poslao Rolf-Diter Heuer, glavni direktor instituta, najavljujući da bi se 13. decembra trebalo da se održi posebna konferencija o najnovijim otkrićima LHC-a.
Šta je Higsov bozon tj. božja čestica?Higsov bozon je hipotetička elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Teoriju o njegovom postojanju postavio je još 1964. godine škotski fizičar Piter Higs sa Unveriziteta u Edinburgu, međutim ono do danas nije eksperimentalno dokazana. Istraživanja LHC-a bi trebalo da potvrde ili pobiju postojanje Higsovog bozona i time upotpune ili dovedu u pitanje standardni model fizike čestica. Naime, Higsov bozon je poslednja karika koja nedostaje u tom modelu. Prema ideji škotskog fizičara, svemir je prožet Higsovim poljem. Čestica koja se kreće kroz njega stvara distorzije koje joj daju masu. To se može uporediti s kretanjem štapa kroz gusti rastvor šećera. Dok prolazi kroz rastvor, na njega se lijepi sloj šećera. |
Šta se može očekivati? Prema objavljenim najavama dva glavna tima fizičara koji rade na eksperimentima Atlas i CMS svoje rezultate će predstaviti odvojeno. Na nedavnoj konferenciji u Parizu oni su bili objedinjeni. Od tada do danas prošlo je premalo vremena da se najnovije informacije objedine.
Ako su oba tima analizirala sve svoje podatke, uključujući i one iz oktobra, čini se da bi vesti mogle da budu vrlo zanimljive. Teorijski fizičar Džon Elis iz Kings Koledža u Londonu, kaže da bi misteriozna čestica, ako postoji u jednostavnom obliku kakav predviđa standardni model fizike, već trebalo da počne da se otkriva u podacima. Međutim, oni najverovatnije još nisu dovoljno pouzdani da bi mogli da se nazvovu otkrićem. Ako je bozon samo iluzija, naučnici bi trebalo da isključe njegovo postojanje. Ali ne treba očekivati da će se to dogoditi pre nego što analiziraju sve prikupljene podatke, što do sada gotovo sigurno nisu stigli da urade.
Jedno od mogućih tumačenja najavljene konferencije je da je jedan od eksperimenata zabeležio signale, a drugi ne. U tom slučaju postojanje Higsa je upitno. Ali ako su oba zabeležila signale, ključno pitanje biće da li se oni podudaraju, odnosno ukazuju li na česticu iste mase. Ako je tome tako, onda su izgledi da Higs postoji prilično dobri.
Neki fizičari kažu da bi fizika postala uzbudljivija kada bi LHC otkrio da Higs ne postoji. Naime, otkriće Higsa ne bi donelo ništa novo već bi samo potvrdilo glavne teorije. S druge strane rezultati koji bi pokazali da on ne postoji otvorili bi mogućnost za istraživanje nekih drugih teorija koje imaju drugačija objašnjenja za poreklo mase elementarnih čestica – Higsov bozon samo je kvant pretpostavljenog Higgova polja, a u celom modelu ono je zapravo najvažnije. Postoje i teorije prema kojem postoji više verzija Higsa.
|
ZANIMLJIVO: Hoking dobio najluđu opkladu u istoriji fizike? |
U svakom slučaju, bez obzira na to koji će biti zaključak najavljenog skupa, on će najverovatnije biti važan korak u potrazi za Higsom. Do tada možemo samo strpljivo da čekamo i pratimo naučne blogove na kojima bi možda mogle da proce neke zanimljive informacije.
