Šokantno otkriće: Evropljani su do skoro bili kanibali
Sastojci za pravljenje leka protiv kuge: nabavite leš crvenokosog čoveka, ceo, sveži, bez mrlja, oko dvadeset i četiri godine starosti, usmrćen nasilno, izložen mesečevim zracima jedan dan i jednu noć, ali tokom vedrog neba.Ako mislite da čitate ulomak iz romana strave i užasa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabeležio je sredinom sedamnaestog veka ugledni britanski farmaceut Ser Teodor Turket de Majern.
Zatim isecite mišićno meso čoveka i pospite prahom smole sa malo aloe vere, umočite u vodu i učinite mekim, obesite komade na vrlo suvo i zatamnjeno mesto dok se ne osuše. Posle toga izgledaće kao osušeno meso, bez smrada. Apotekar treba da ga polije i pomeša sa ekstraktom vina ili cveća kako bi dobio crvenu boju.
Ako mislite da čitate ulomak iz romana strave i užasa, varate se. Navedeni recept za lek protiv kuge zabeležio je sredinom sedamnaestog veka ugledni britanski farmaceut Ser Teodor Turket de Majern. Majernov recept jedan je od brojnih dokumenata koje je britanski istoričar profesor Ričard Sag sakupio u svojoj novoj knjizi "Mumije, kanibali i vampiri" koja će se na policama britanskih knjižara naći krajem meseca.
Delovi istorije koji su namerno zaboravljeni
"Postoje delovi istorije koji su, namerno ili nenamerno, zaboravljeni ili zanemareni", navodi autor, inače redovni profesor na britanskom univerzitetu Duram. Među zaboravljenim delovima istorije je i senzacionalno otkriće da su Evropljani bili kanibali.
"Postoje brojni dokumenti koji dokazuju da su Britanci i ostali Evropljani, ne baš toliko davno, koristili delove ljudskog tela za medicinske svrhe. Radi se o takozvanom medicinskom kanibalizmu", navodi Sag.
U uvodu svoje knjige objašnjava: "Tokom više od 200 godina, u ranom razdoblju moderne Evrope, bogati i siromašni, obrazovani i nepismeni, svi su učestvovali u kanibalizmu na manje-više rutinskoj bazi".
Iako je kanibalizam u medicinske svrhe bio raširen i u ranom srednjem veku, Sag ističe ironičan podatak da je svoj vrhunac dostigao u isto vreme kada je Kolumbo otkrio Novi svet, a evropski se hršćani zgražavali nad običajima kanibala, barbara sa američkog kontinenta.
"Postavlja se, dakle, pitanje, ko su bili pravi kanibali. Oni koji nisu imali knjige, oružje ili odeću, koji su bogoslužili nama nepoznatim bogovima? Ili oni koji su odlučno gutali ljudsko meso, krv i kosti, zarađivali novac na trgovini ljudskim tijelima, osnivali kanibalske laboratorije i naplaćivali carinu na leševe", pita se Sag.
Jedno je sigurno, tvrdi: kanibalizam ovakve vrste je postojao i bio je vrlo raširen u gotovo svim delovima Evrope, a posebno u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Francuskoj i skandinavskim zemljama.
"Navali narode, sveži leševi"
"Korišćenje delova ljudskog tela bilo je delom života svih društvenih klasa, iako su postojale određene razlike. Pripadnici bogatijih društvenih slojeva su, na primer, koristili neke sofisticiranije, egzotičnije oblike tadašnje medicine, na primer egipatske mumije. Tako nešto, siromašni ljudi nisu mogli sebi da priušte pa su morali da se zadovolje jednostavnijim oblicima lekovitih napitaka, na primer svežom ljudskom krvi ili mahovinom nastalom na lobanji", dodaje.
Oni nižeg imovinskog statusa potplaćivali su grobare kako bi im nabavili lobanje. "Groblja nisu bila siguna mesta", tvrdi Sag. Bogataši bi, odlazili u apoteke ili imali svoje lične farmaceute koji bi pripremali pripravke od "provereno svežih leševa".
Koliko je upotreba delova ljudskog tela bila raširena, dokazuje činjenica da su ljudski leševi bili važna trgovinska roba, o čemu svedoče brojni dokumenti koji pokazuju velike narudžbe i isporuke leševa iz Irske.
Isto tako, pravi je problem bila podvala - neki su tvrdili da prodaju delove mladih, svežih tela, a zapravo se radilo o telima starih prosjaka ili čak životinja. "Recimo to ovako, u vremenu o kojem govorimo nije se postavljalo pitanje treba li jesti ljude, nego koje delove ljudskog tela treba jesti", navodi Sag.
Kanibalizam u medicinske svrhe
Danas se sa pravom zgražamo nad opisima kanibalskih lekova, ali Sag ističe da su oni bili deo tadašnje službene medicine. Jedan od izvora njegovog istraživanja je knjiga "Pharmacopeia", nastala u Engleskoj u 17. veku - prva službena enciklopedija za farmaceute koja je nudila niz praktičnih recepata za lečenje čitavog niza tegoba.
Njen tvorac, ranije spomenuti Ser Teodore Turket de Majern koji je bio službeni doktor najvažnijih predstavnika svoga doba kao što su Džejms I., Čarles I., Henri IV. i Oliver Kromvel, naveo je brojne "efikasne" lekove protiv bolesti kao što su epilepsija, hemofilija ili kuga, a koji uključuju korišćenje delova ljudskih tela.
