Život postoji i na Jupiterovom mesecu?
Naučnici tvrde da su u novim istraživanjima otkrili jake dokaze da vrlo blizu ispod ledene površine Jupiterovog meseca Evropa, mnogo bliže nego što se do nedavno verovalo, postoji tekuća voda, a time možda i život.
Najnovije analize površine ovog meseca pokazale su da toplije struje vode iz dubina njegovog okeana probijaju ledenu koru i stvaraju jezera, odnosno mora koja se mogu naći već na 3 km ispod površine.
Na temelju modela magnetskih sila i fotografija meseca Evropa naučnici su još pre više godina zaključili da bi se 10 do 30 km ispod njene ledene površine mogao nalaziti ogromni okean dubok oko 160 km.
Međutim, bušenje dovoljno dubokih rupa kroz koje bi se moglo dopreti do okeana uvek je izgledalo kao nemoguća misija.
Novo otkriće, prema kome se tekuća jezera mogu naći već na dubini od tri kilometra, prvi je znak da bi svemirska misija ipak mogla da bude izvodiva, prenosi Tportal. To znači da bi se u doglednoj budućnosti mogao ostvariti san mnogih astrobiologa da, poput Dejvida Boumana iz "Odiseje u svemiru 2" Artura Klarka, pod ledom meseca Evropa otkriju neobična morska stvorenja.
Postojanje jezera na tako malim dubinama znak je da se površinske vode snažno mešaju sa onima iz velikih dubina. Ove struje mogle bi razmenjivati hranljive materije između plićih i dubljih delova okeana.
"To bi Evropu i njen okean moglo učiniti pogodnijim za život", rekla je voditeljka istraživanja Britni Šmit sa "University of Texas" u američkom gradu Ostinu koja je analizirala fotografije koje je snimila letelica "Galileo" lansirana 1989. godine.
Glaciolozi već godinama proučavaju površinu Jupiterovog meseca Evropa i nastoje da shvate kako se oblikovala njegova izlomljena struktura puna ožiljaka.
Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta u Edinburgu, kaže da su im u tim istraživanjima mnogo pomogla saznanja prikupljena u posmatranjima Antarktika koji ima brojna slična obeležja.
Prema Sigertu, nova studija otkriva na koji način toplije vode iz dubina otapaju površinski led i stvaraju pukotine. "Između pukotina se skuplja voda koja se ledi tako da se postojeći led nađe okovan u novom ledu. Donji delovi zatim se ponovo zamrzavaju i uzdižu. To je prilično logično", rekao je dr. Sigert.
Sjedinjene Države i Evropa, odnosno NASA i ESA, zajedno rade na misiji koja će posetiti Evropu i druge Jupiterove mesece, pa bi letelica trebalo da bude lansirana krajem ove ili početkom sledeće decenije.
